<strong>POVLAČENJE I OPOZIV PREHRAMBENIH PROIZVODA</strong>

Opoziv proizvoda je situacija od koje svaka kompanija najviše strahuje: pored toga što može naneti velike materijalne troškove, sa sobom povlači i mogućnost ozbiljnog narušavanja statusa brenda. Međutim, to ne mora uvek biti tako. Postoji veliki broj slučajeva, naročito poslednjih godina, kada je opoziv proizvoda iz predostrožnosti i brige prema potencijanom ugrožavanju zdravlja konzumenta, što se svakako prepoznaje kao dobra proizvođačka praksa.

Kroz praksu se najviše može uočiti da se kompanije (s razlogom) nađu u dilemi da li je određena situacija opoziv ili povlačenje, pa ćemo kroz ovaj tekst pokušati da to razjasnimo i ukažemo na korake koje treba preduzeti u realnim situacijama.

Povlačenje ili opoziv?  

 

Opozivi prehrambenih proizvoda su bitan alat koji štiti konzumente od proizvoda opasnih po zdravlje, pa su zato proizvođači i distributeri dužni da imaju uspostavljene efikasne procedure u slučaju povlačenja ili opoziva. Šta je povlačenje a šta opoziv proizvoda?

S obzirom da značenje termina varira u različitim zemljama, pa čak i standardima i vodičima sistema upravljanja bezbednošću hranom, nije čudo da dolazi do zabune u odnosu na ove termine.

Prema EU Regulativi 178/2002 poznatoj kao General Food Law i Direktivi 2001/95/EC, opoziv predstavlja: “predstavlja bilo koju meru kojom se vraća nebezbedan proizvod koji je bio dostupan konzumentima”, dok je povlačenje: “svaka mera koja podrazumeva sprečavanje distribucije, izlaganja i ponude opasnog proizvoda konzumentima”.

Isto značenje pojmova “opoziv” i “povlačenje” je i prema zakonodavstvu Republike Srbije : Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda”( “Sl. glasnik RS”, br. 41/2009 i 77/2019).

Sa druge strane, prema FDA (Food and Drug Administration) : “opoziv  je uklanjanje hrane sa tržišta koja je u suprotnosti sa propisima američke Uprave za hranu i lekove (FDA), dok je : “povlačenje sa tržišta slučaj kada proizvod ima manji prekršaj koji ne bi bio predmet pravnog postupka FDA. Kompanija uklanja proizvod sa tržišta ili ispravlja prekršaj”.

Šta kažu standardi?

Prema IFS Food standardu ver 7,           

• opoziv predstavlja “svaku meru usmerenu na postizanje povratka opasnog proizvoda koji je već isporučen ili stavljen na raspolaganje potrošačima od strane proizvođača ili distributera”, dok je
• povlačenje: “Svaka mera koja ima za cilj sprečavanje distribucije, prikazivanja i ponude proizvoda van specifikacije i/ili proizvoda koji može biti opasan za potrošača”.

BRC Food standard ver 9 definiše:              

• opoziv proizvoda kao: “Sve mere koje imaju za cilj da se od kupaca i krajnjih potrošača ukloni neodgovarajući (npr. nebezbedni) proizvod”.
• povlačenje proizvoda kao: “Sve mere koje imaju za cilj da se od kupaca, ali ne i od krajnjih potrošača, uklone proizvodi van specifikacije ili neprikladni (npr. nebezbedni).Povlačenje se obično koristi za uklanjanje proizvoda tamo gde nema rizika za potrošače; na primer, kada proizvod nije stigao do mesta prodaje potrošačima”.

Sada sve navedeno prilično zbunjuje, zar ne?  Koju definiciju prihvatiti kao ispravnu i kako sada razlikovati da li je u pitanju opoziv ili povlačenje proizvoda? Za opoziv je prilično jasno da je to postupak povratka proizvoda koji mogu naškoditi zdravlju konzumenata, dok se u slučaju povlačenja oslanjamo na tumačenja zahteva važeće legislative i/ili standarda koji kompanija primenjuje.

Sada sve navedeno prilično zbunjuje, zar ne?  Koju definiciju prihvatiti kao ispravnu i kako sada razlikovati da li je u pitanju opoziv ili povlačenje proizvoda? Za opoziv je prilično jasno da je to postupak povratka proizvoda koji mogu naškoditi zdravlju konzumenata, dok se u slučaju povlačenja oslanjamo na tumačenja zahteva važeće legislative i/ili standarda koji kompanija primenjuje.

Vrste opoziva. Opozivi mogu biti:

• dobrovoljni: kada sama kompanija usled uočenih problema (ili potencijalnih problema) ulazi u postupak opoziva ili:
• obavezni: kada je opoziv naložen od strane nadležnih državnih organa

Opozivi se takođe mogu posmatrati na nivou:

• tržišta: podrazumeva opoziv proizvoda na nivou distributivnih centara i/ili maloprodaja I podrazumeva hranu koja se prodaje na veliko;
• potrošača: podrazumeva opoziv s abilo koje tačke lanca snabdevanja: distributera, ritejlera I konzumenata;

SPROVOĐENJE POSTUPAKA OPOZIVA I POVLAČENJA PROIZVODA

Kako bi se uspešno sproveo postupak poziva i/ili povlačenja proizvoda, kompanija mora proći kroz sledeće faze:

1. Prikupljanje i obrada informacija: Ovo je ključna faza u kojoj je neophodno saznati detalje problema I sakupiti što više informacija na osnovu kojih će se doneti ispravna odluka da li je reč o povlačenju ili opozivu proizvoda; dolazi se takođe do podataka koje lotove proizvoda treba povući ili opozvati, identifikovati pogođene kupce i zaustaviti dalju distribuciju proizvoda;
2. Obaveštavanje: kupaca, nadležnih državnih organa, konzumenta i sertifikacionog tela (u slučaju opoziva);
3.  Monitoring: tokom procesa povlačenja ili opoziva, biti u stalnoj komunikaciji sa sim zainteresovanim stranama;
4. Postupanje sa nebezbednim proizvodima: nebezbedna hrana se mora jasno označiti i time sprečiti njena dalja prodaja i distribucija; dalje postupanje sa nebezbednim proizvodom sprovesti prema analizi rizika i procedurama sistema upravljanja.

Obaveštavanje državnih organa

Zakonodavstvom svake države su donate smernice za obveštavanje državnih organa u slučaju opoziva proizvoda. Uporedićemo postupak opoziva u državama članicama Evropske Unije i SAD.

• Države članice Evropske Unije koriste system upravljanja kriznim situacijama: RASFF (Rapid Alert System) ili sistem brzog uzbunjivanja. RASFF omogućava brzu razmenu informacija među državnim organima za bezbednost hrane svake države članice, kao I sa Evropskom Komisijom, Evropskom agencijom za bezbednost hrane i EFTA (European Free Trade Association), čime se omogućava brzo praćenje proizvoda do izvora; RASFF omogućava tri nivoa notifikacija:
• uzbunjivanje  (ne znači da nužno vodi do opoziva);
• informacije o praćenju: izazivaju ozbiljnu pažnju državnih organa
• odbijanje na EU granici.

Sva obaveštenja: uključujući tip proizvoda, serije, tip hazarda itd se nalaze na RASFF portalu.

• Sistem obaveštavanja u SAD, podrazumeva postupak opoziva nakon uzbunjivanja, javnu objavu fotografija opozvanog proizvoda, brojeva serije i uključene prodavnice/područja. U postupak objavljivanja svih rizika potrošačima je uključen FDA.

Najčešći uzroci opoziva prehrambenih proizvoda

Najčešći uzroci opoziva prehrambenih proizvoda su:

-tokom 2021. U EU: neodobreni sastojci, toksini/hemikalije, Salmonella

-tokom 2021. u SAD: kontaminirani proizvodi , nepravilne deklaracije, nedeklarisani alergeni

-u periodu  2012-2021. u Australiji: nedeklarisani alergeni, mikrobiološka kontaminacija, strana tela

Iako uvek postoji rizik od narušavanja imidža brenda ili materijalnih troškova prilikom opoziva i/ili povlačenja, nepovratna šteta nastaje u slučaju ugrožavanja zdravlja potrošača.