EU PPWR i ambalaža za hranu: zašto proizvođači hrane treba da krenu sa proverom već sada

Ambalaža više nije samo pitanje marketinga i logistike

Za proizvođače hrane ambalaža je dugo bila kombinacija zaštite proizvoda, roka trajanja, dizajna, prodajne privlačnosti i logističke efikasnosti. Međutim, sa novom evropskom Uredbom o ambalaži i ambalažnom otpadu, poznatom kao EU PPWR, ambalaža postaje i jedno od ključnih pitanja regulatorne usaglašenosti. PPWR je stupio na snagu 11. februara 2025. godine, a opšta primena počinje 12. avgusta 2026. godine.

Ova promena je posebno važna za proizvođače hrane, jer se prehrambena ambalaža nalazi na preseku nekoliko osetljivih oblasti: bezbednosti hrane, kontakta sa hranom, održivosti, reciklabilnosti, označavanja i očekivanja potrošača. Drugim rečima, pitanje više nije samo da li ambalaža dobro izgleda i štiti proizvod, već i da li se za nju može dokazati da ispunjava zahteve EU tržišta.

Ključna poruka za proizvođače hrane: PPWR ne treba posmatrati kao još jedan administrativni zahtev, već kao signal da će ambalaža postati predmet mnogo detaljnije tehničke, ekološke i tržišne kontrole.

Šta je EU PPWR i zašto je važan za hranu

EU PPWR, odnosno Regulation (EU) 2025/40, primenjuje se na svu ambalažu i ambalažni otpad, bez obzira na materijal, poreklo ili sektor primene. To znači da obuhvata i plastične posude, PET boce, višeslojne folije, kartonske kutije, staklene tegle, metalne konzerve, zatvarače, etikete, transportne kutije i e-commerce ambalažu.

Za prehrambenu industriju ovo je naročito značajno zato što ambalaža mora istovremeno da ispuni dve grupe očekivanja.

• Prvo, mora da zaštiti proizvod, spreči kontaminaciju i omogući stabilan rok trajanja.
• Drugo, mora da bude projektovana tako da se uklopi u evropske ciljeve za smanjenje otpada, reciklažu, ponovnu upotrebu i smanjenje upotrebe primarnih sirovina. Evropska komisija navodi da je jedan od ciljeva PPWR da sva ambalaža na EU tržištu bude reciklabilna na ekonomski održiv način do 2030. godine.

Najveći izazov: ambalaža za hranu mora biti i bezbedna i održiva

Kod hrane se odluke o ambalaži nikada ne mogu donositi samo na osnovu održivosti. Ambalaža mora da obezbedi zaštitu od vlage, kiseonika, svetlosti, mikrobiološke kontaminacije, migracije nepoželjnih supstanci i mehaničkih oštećenja. Zato proizvođači hrane često koriste višeslojne materijale, barijerne premaze, specijalne zatvarače i kombinacije plastike, papira, aluminijuma ili drugih materijala.

Upravo tu nastaje izazov. Materijal koji je odličan za produženje roka trajanja ne mora biti jednostavan za reciklažu. Etiketa koja lepo izgleda može otežati sortiranje. Crna plastika, metalizovane folije, složeni laminati, jaki lepkovi ili neodvojivi slojevi mogu smanjiti reciklabilnost ambalaže. PPWR zato tera proizvođače hrane da razmišljaju o ambalaži mnogo ranije, još u fazi razvoja proizvoda, a ne tek kada je dizajn već odobren.

PFAS i supstance koje zabrinjavaju: zašto je ovo posebno osetljivo kod hrane

Jedna od tema koja će privući pažnju tržišta i kontrolnih organa jeste prisustvo supstanci koje zabrinjavaju u ambalaži. PPWR predviđa zahteve za smanjenje prisustva takvih supstanci, a Evropska komisija posebno ističe ograničenja za PFAS u ambalaži koja dolazi u kontakt sa hranom.

Za proizvođače hrane ovo znači da više nije dovoljno imati opštu izjavu dobavljača da je materijal „pogodan za hranu“. Biće potrebno razumeti od čega se sastoji ambalaža, koji premazi i aditivi se koriste, da li postoji migracioni rizik i da li dobavljač može da obezbedi konkretne dokaze. Ovo je naročito važno za papirnu i kartonsku ambalažu sa barijernim premazima, ambalažu za masnu hranu, brzu hranu, pekarske proizvode, smrznutu hranu i gotova jela.

Reciklabilnost: „može da se reciklira“ više neće biti dovoljno

Mnoge kompanije danas na ambalaži koriste tvrdnje kao što su „recyclable“, „eco-friendly“ ili „100% sustainable“. Međutim, PPWR pomera fokus sa marketinške tvrdnje na dokazivu tehničku činjenicu. Ambalaža će morati da bude dizajnirana za materijalnu reciklažu, a kasnije i da bude reciklabilna u obimu, odnosno da realno može da se sakuplja, sortira i reciklira u postojećim ili razvijenim sistemima.

Za proizvođača hrane to znači da treba proveriti da li se ambalaža uklapa u reciklažni tok kojem nominalno pripada. PET boca sa neodgovarajućom shrink etiketom, papirna kutija sa plastičnim premazom, višeslojna kesica za grickalice ili kombinacija materijala koji se ne mogu lako razdvojiti mogu izgledati prihvatljivo iz ugla funkcionalnosti, ali biti problematični iz ugla PPWR.

Minimizacija ambalaže: kraj „praznog prostora“ bez opravdanja

PPWR uvodi i stroži pristup minimizaciji ambalaže. Ambalaža treba da bude projektovana tako da su masa i zapremina ograničeni na minimum potreban za funkcionalnost, bezbednost, higijenu i prihvatljivost proizvoda. Međutim, dodatna ambalaža koja postoji samo zbog marketinga, percepcije većeg proizvoda ili luksuznog izgleda postaje sve teže odbranjiva.

Ovo može imati direktne posledice na prehrambene proizvode koji koriste velike kutije sa malim sadržajem, višestruke omote, dekorativne sleeve elemente, nepotrebne tacne ili ambalažu sa velikim praznim prostorom. Posebno treba obratiti pažnju na multipack pakovanja, promotivna pakovanja, konditorske proizvode, premium proizvode, poklon pakovanja i e-commerce isporuke hrane.

Šta treba da uradite već sada

Najveća greška bila bi čekati da se svi detalji dodatno razjasne kroz podzakonske akte, standarde i nacionalne procedure. Iako će se pojedini tehnički detalji PPWR dalje razvijati, osnovni pravac je već jasan: ambalaža mora biti lakša za reciklažu, bolje dokumentovana, manje rasipna i bezbednija u pogledu supstanci koje zabrinjavaju.

Za proizvođače hrane najbolji prvi korak je izrada internog registra ambalaže. U tom registru treba popisati sve ambalažne formate, materijale, dobavljače, tržišta, namenu, kontakt sa hranom, tvrdnje na ambalaži i dostupnu dokumentaciju. Tek kada znate šta sve koristite, možete proceniti gde su najveći rizici.

Tehnički dosije: dokument koji će praviti razliku

PPWR predviđa da proizvođač kroz postupak interne kontrole proizvodnje pripremi tehničku dokumentaciju i izda EU izjavu o usaglašenosti za relevantan tip ambalaže. U praksi, tehnički dosije će postati centralni dokument kojim dokazujete da ste ambalažu proverili pre stavljanja na tržište.

Za prehrambenu kompaniju taj dosije ne treba da bude samo formalni folder. On treba da poveže razvoj proizvoda, nabavku, kvalitet, regulatorne poslove, marketing i održivost. Ako marketing želi novu etiketu, nabavka novog dobavljača folije, a razvoj proizvoda duži rok trajanja, neko mora proveriti da li te promene utiču na PPWR usaglašenost.

Ako proizvodite hranu, krenite od tri pitanja: od čega je tačno moja ambalaža, da li mogu da dokažem njenu bezbednost i reciklabilnost, i da li imam dokumentaciju kojom to potvrđujem. Ako na bilo koje od ova tri pitanja odgovor nije jasan, PPWR provera treba da počne odmah!!!!!

Za sve nedoumice naša Agencija nudi pomoć!!!