Zamislite da ste proizvodnju jednog artikla poverili nekoj drugoj kompaniji. Pretpostavljam da ćete lako sprovesti mere kontrole, pored mnoštva zahteva kojima ćete osigurati bezbednost proizvoda pod vašim brendom, u mogućnosti ste da sprovodite i redovne audite toj kompaniji. A onda, broj artikala raste, pa počinje da obuhvata i neke druge grupe proizvoda i neke nove proizvođače. U početku će to svakako biti pod kontrolom ali šta kada ta cifra naraste na 1000+ proizvoda, različitih kategorija i različitih proizvođača?
Mislim da sada razumete svrhu IFS Food standarda 😊.
Nastanak IFS Food standarda
IFS Food standard (prvi iz porodice IFS standarda), nastaje 2003.godine, od strane nemačkog udruženja trgovaca (HDE) – i njihovog francuskog ekvivalenta – (FCD). Standard nastaje upravo iz potrebe za kontrolom, na prvom mestu proizvođača PL brendova, pošto je usled rastućih zahteva potrošača, povećanih obaveza i zakonske odgovornosti trgovaca na malo i veliko, kao i globalizacije snabdevanja proizvodima, bilo neophodno razviti jedinstveni Standard za kontrolu kvaliteta i bezbednosti prehrambenih proizvoda.Takođe je bilo potrebno pronaći rešenje koje će skratiti vreme potrebno za višestruke kontrole, kako za trgovce tako i za dobavljače.
Ovim standardom sada upravlja IFS Direkcija GmbH, kompanija koja je u vlasništvu FCD i HDE, a koja ga primenjuje u svim fazama procesne industrije. IFS standard je priznat od strane GSFI (Global Food Safety Initiative/Inicijativa za sveobuhvatnu bezbednost hrane).
Prva primenjena verzija (verzija 3) IFS standarda razvijena je od strane HDE i ona je stupila na snagu 2003. godine. Danas je na snazi verzija 8.
Primena IFS Food standarda
U početku je IFS Food standard uglavnom bio primenjivan kod proizvođača PL brendova ali se kasnije proširio i na proizvođače sopstvenih brendova. Primenljiv je u svim fazama procesne industrije. O PL brendovima detaljno možete čitati u našem tekstu:
Zašto kompanije biraju IFS?
Kod velikog broja kompanija, implementacija IFS standarda je zahtev kup(a)ca. Ovde se vraćamo na početak teksta: primenom jednog ovako detaljnog standarda, kupac je siguran da od vaše kompanije može zaista da očekuje proizvod koji je zdravstveno bezbedan, autentičan, kvalitetan i u skladu sa zakonskim ali i sopstvenim zahtevima (ukoliko ih ima).
Sa druge strane, brojne kompanije su prepoznale prednost primene IFS standarda: lakši put do kupaca i/ili izvoza.
Vrste IFS audita
Postoji više vrsta audita u okviru IFS standarda:
- Inicijalni audit može biti prvi audit koji kompanija ima prema zahtevima IFS standarda, ali i audit nakon „ometanja“ procesa sertifikacije: audit na kome kompanija nije uspela da dobije sertifikat.
- Resertifikacioni audit je godišnji audit koji se sprovodi kako bi se održala sertifikacija.
- Follow up audit – u slučaju da se na inicijalnom ili resertifikacionom auditu, usled jedne MAJOR ocene i ukupnog skora ≥75, nisu ispunili uslovi za dobijanje sertifikata, kompanija ima mogućnost follow up audita, nakon koga se može doboti sertifikat.
- Audit proširenja (extension audit) – dodatni audit trenutnom scopu sertifikacije ( u slučaju da pojedine proizvodne linije nisu radile tokom „glavnog“ audita).
Da li je kompanija obaveštena o auditu?
- Najavljeni auditi se održavaju u vreme dogovoreno od strane kompanije i sertifikacione kuće.
- Nenajavljeni auditi se održavaju u okviru definisanog vremenskog okvira ali kompanija ne zna tačnan datum i vreme audita. Ova opcija može biti dobrovoljna (ukoliko kompanija zatraži nenajavljeni audit) ili obavezna (jednom u trogodišnjem ciklusu provera). U slučaju da kompanija odbije pristup auditoru koji je došao na nenajavljenu proveru, audit se smatra neuspešnim.
Način ocenjivanja
U okviru IFS Food standarda, postoji više od 250 zahteva i svi moraju biti provereni tokom svake IFS provere. Odnovna načela standarda su poštovanje:
- Zakonskih zahteva
- Zahteva standarda
- Zahteva kupaca
Sistem ocenjivanja je takav, da kompanija može biti: USAGLAŠENA ili NEUSAGLAŠENA sa zahtevom standarda. U slučaju usaglašenosti, zahtev će biti ocenjen sa A i kompanija osvaja 20 poena. U slučaju odstupanja od zahteva, kompanija može biti ocenjena:
- Devijacijom
- Neusaglašenošću.
Prikazaćemo IFS sistem ocenjivanja, kada su u pitanju usaglašenosti i devijacije:
Neusaglašenosti u IFS standardu su:
- MAJOR
- Knock out – KO
Koja je razlika između ove dve vrste neusaglašenosti?
IFS Food standard ima 10 KO zahteva (odn.zahteva koji mogu biti ocenjeni KO ocenom):
Dakle, navedenih 10 IFS zahteva mogu biti ocenjeni na sledeći način:
Svi ostali zahtevi standarada (izuzimajući 10 KO zahteva), mogu biti ocenjeni MAJOR ocenom i to u slučaju odstupanja od:
- Zakonskih zahteva
- Zahteva kupaca
- Zahteva standarda gde odstupanje vodi ka ugrožavanju bezbednosti proizvoda
I na kraju, ukupan skor (nakon ocene svih zahteva standarda) uslovljava da li će kompanija osvojiti ili ne, sertifikat: potrebno je minimalno 75% da bi se osvojio sertifikat!
Razlikujemo Osnovni (Foundation) nivo (75-95%), kao i viši (Higher) nivo (preko 95%). Mnogi kupci imaju zahtev da pored toga što kompanija mora osvojiti IFS sertifikat, mora ostvariti i viši nivo.
Zato, naoružajte se znanjem! 😊
Slažemo se da implementacija zahteva IFS Food standarda nije laka. Slažemo se takođe da i ocene nisu jednostavne za kompaniju, naročito prilikom prvih provera. Kako biste izbegli sve početničke poteškoće, javite se našoj Agenciji za pomoć prilikom:
- Implementacije IFS zahteva
- Prisustva i pomoći na proverama
Sa nama ste sigurni u osvajanje sertifikata!!!!
