Alergenima sa tačke gledišta food standarda smo se bavili u blogu od 14.09.2022. godine (https://asconsulting.rs/hrana-kao-alergen/) , gde je definisan sam pojam ali i dato pojašnjenje šta su to alergeni u hrani prema EU legislativi. Međutim, legislativa nije ista u svim delovima sveta, tako da prilikom izvoza u npr. SAD ili Kanadu, treba obratiti pažnju i uskladiti deklaracije prehrambenih proizvoda sa legislativom zemalja u koje izvozimo proizvode.
S obzirom da, prema istraživanjim, od alergija na hranu pati oko 12% stanovništva, a da je očigledno da se taj broj povećava, velika pažnja se posvećuje identifikaciji alergena u prehrambenim proizvodim i njihovom pravilnom deklarisanju.
Međutim, legislativa nije ista u svim državama, kao ni načini obeležavanja.
EU Legislativa
Prema legislativi Evropske unije (Regulation (EU) N° 1169 / 2011 of the European Parliament and of the Council), sledeće namirnice su označene kao alergeni (odgovorni za preko 90% alergijskih reakcija):
- Žitarice koje sadrže gluten (npr. pšenica, raž, ječam, ovas, pira, kamut ili njihovi hibridizovani sojevi) i njihovi proizvodi
- Rakovi i proizvodi od njih
- Jaja i proizvodi od jaja
- Riba i proizvodi od ribe
- Kikiriki i proizvodi od kikirikija
- Soja i proizvodi od soje
- Mleko i proizvodi od mleka (uključujući laktozu)
- Orašasti plodovi, odnosno badem (Amigdalus communis L.), lešnik(Corilus avellana), orah (Juglans regia), indijski orah (Anacardium occidentale), orah (Caria illinoiesis (Vangenh.) K. Koch), brazilski orah (Bertholletia ekcelsa), orah od pistaća (Pistacia vera), orah makadamije i Kueensland orah (Macadamia ternifolia) i proizvodi od njega
- Celer i proizvodi od njega
- Lupin i proizvodi od njega
- Mekušci i proizvodi od njih
- Senf i proizvodi od njega
- Seme susama i proizvodi od njega
- Sumpor dioksid i sulfiti u koncentracijama većim od 10 mg/kg ili 10 mg/litar izraženo kao SO2.
Regulativa no.1169 / 2011, zahteva da se jasno navedu informacije o o prisutnosti prehrambenih aditiva, pomoćnih sastojaka u procesu proizvodnje i drugih sastojaka ili proizvoda za koje je dokazano da uzrokuju alergije ili intolerancije kako bi se omogućilo potrošačima, posebno onima koji pate od alergije ili netolerancije na hranu, da budu informisani kako bi doneli odluke koje su sigurne za njih.
Obeležavanje alergena: naziv alergena ili alergenog sastojka je jasno naglašen od ostatka teksta, npr.različitim slovima, stilovima ili bojama u pozadini.
USA Legislativa
Dok mnoge različite namirnice mogu izazvati alergijske reakcije, Zakon o označavanju alergena na hranu i zaštiti potrošača iz 2004. (Food Allergen Labeling and Consumer Protection Act of 2004 (FALCPA) identifikuje osam namirnica kao “glavne alergene” u hrani:
- mleko,
- jaja,
- riba,
- ljuskari (npr. rak, jastog, škampi)
- orašasti plodovi (npr. bademi, orasi)
- kikiriki,
- pšenica i
- soja.
Od 01.01.2023.na snagu stupa legislative po kojoj je proglašen deveti alergen: susam.
„Glavni alergen na hranu“ ne uključuje:
(a) Svako visoko rafinisano ulje dobijeno od hrane navedene u kao “glavni allergen
ili (b) Svaki sastojak koji je izuzet na osnovu peticije ili obaveštenja u : Food Allergen Labelling and Consumer Protection Act of 2004 (Public Law 108 – 282).
FALCPA zahteva da deklaracije na hrani jasno identifikuju nazive izvora hrane svih sastojaka koji su jedan od osam glavnih alergena u hrani ili sadrže proteine dobijene iz glavnog alergena u hrani. Ovaj zahtev je ispunjen ako uobičajeni naziv sastojka (npr. buter) koji je glavni alergen na hranu već identifikuje naziv izvora hrane tog alergena (tj. mleko). U suprotnom, naziv izvora hrane alergena mora biti naveden najmanje jednom na etiketi hrane na jedan od dva načina:
U zagradi iza naziva sastojka na listi sastojaka. Primeri: „lecitin (soja)“, „brašno (pšenica)“ i „surutka (mleko)“ — ILI —
Odmah iza ili pored liste sastojaka u izjavi „sadrži“. Primer: „Sadrži pšenicu, mleko i soju.“
Razlike su prisutne i u ostalim državama, tako da prilikom izvoza, kompanije moraju da se upoznaju sa legoslativom države u koju izvoze prehrambene proizvode.
