IFS FOOD STANDARD

Zamislite da ste proizvodnju jednog artikla poverili nekoj drugoj kompaniji. Pretpostavljam da ćete lako sprovesti mere kontrole, pored mnoštva zahteva kojima ćete osigurati bezbednost proizvoda pod vašim brendom, u mogućnosti ste da sprovodite i redovne audite toj kompaniji. A onda, broj artikala raste, pa počinje da obuhvata i neke druge grupe proizvoda i neke nove proizvođače. U početku će to svakako biti pod kontrolom ali šta kada ta cifra naraste na 1000+ proizvoda, različitih kategorija i različitih proizvođača?

Mislim da sada razumete svrhu IFS Food standarda 😊.

Nastanak IFS Food standarda

IFS Food standard (prvi iz porodice IFS standarda), nastaje 2003.godine, od strane nemačkog udruženja trgovaca (HDE) – i njihovog francuskog ekvivalenta – (FCD). Standard nastaje upravo iz potrebe za kontrolom, na prvom mestu proizvođača PL brendova, pošto je usled rastućih zahteva potrošača, povećanih obaveza i zakonske odgovornosti trgovaca na malo i veliko, kao i globalizacije snabdevanja proizvodima, bilo neophodno razviti jedinstveni Standard za kontrolu kvaliteta i bezbednosti prehrambenih proizvoda.Takođe je bilo potrebno pronaći rešenje koje će skratiti vreme potrebno za višestruke kontrole, kako za trgovce tako i za dobavljače.

Ovim standardom sada upravlja IFS Direkcija GmbH, kompanija koja je u vlasništvu FCD i HDE, a koja ga primenjuje u svim fazama procesne industrije. IFS standard je priznat od strane GSFI (Global Food Safety Initiative/Inicijativa za sveobuhvatnu bezbednost hrane).

Prva primenjena verzija (verzija 3) IFS standarda razvijena je od strane HDE i ona je stupila na snagu 2003. godine. Danas je na snazi verzija 8.

Primena IFS Food standarda

U početku je IFS Food standard uglavnom bio primenjivan kod proizvođača PL brendova ali se kasnije proširio i na proizvođače sopstvenih brendova. Primenljiv je u svim fazama procesne industrije. O PL brendovima detaljno možete čitati u našem tekstu:

Zašto kompanije biraju IFS?

Kod velikog broja kompanija, implementacija IFS standarda je zahtev kup(a)ca. Ovde se vraćamo na početak teksta: primenom jednog ovako detaljnog standarda, kupac je siguran da od vaše kompanije može zaista da očekuje proizvod koji je zdravstveno bezbedan, autentičan, kvalitetan i u skladu sa zakonskim ali i sopstvenim zahtevima (ukoliko ih ima).

Sa druge strane, brojne kompanije su prepoznale prednost primene IFS standarda: lakši put do kupaca i/ili izvoza.

Vrste IFS audita

Postoji više vrsta audita u okviru IFS standarda:

• Inicijalni audit može biti  prvi audit koji kompanija ima prema zahtevima IFS standarda, ali i audit nakon „ometanja“ procesa sertifikacije: audit na kome kompanija nije uspela da dobije sertifikat.
• Resertifikacioni audit je godišnji audit koji se sprovodi kako bi se održala sertifikacija.
• Follow up audit – u slučaju da se na inicijalnom ili resertifikacionom auditu, usled jedne MAJOR ocene i ukupnog skora ≥75, nisu ispunili uslovi za dobijanje sertifikata, kompanija ima mogućnost follow up audita, nakon koga se može doboti sertifikat.
• Audit proširenja (extension audit) – dodatni audit trenutnom scopu sertifikacije ( u slučaju da pojedine proizvodne linije nisu radile tokom „glavnog“ audita).

Da li je kompanija obaveštena o auditu?

• Najavljeni auditi se održavaju u vreme dogovoreno od strane kompanije i sertifikacione kuće.
• Nenajavljeni  auditi se održavaju u okviru definisanog vremenskog okvira ali kompanija ne zna tačnan datum i vreme audita. Ova opcija može biti dobrovoljna (ukoliko kompanija zatraži nenajavljeni audit) ili obavezna (jednom u trogodišnjem ciklusu provera). U slučaju da kompanija odbije pristup auditoru koji je došao na nenajavljenu proveru, audit se smatra neuspešnim.

Način ocenjivanja

U okviru IFS Food standarda, postoji više od 250 zahteva i svi moraju biti provereni tokom svake IFS provere. Odnovna načela standarda su poštovanje:

• Zakonskih zahteva
• Zahteva standarda
• Zahteva kupaca

Sistem ocenjivanja je takav, da kompanija može biti: USAGLAŠENA ili NEUSAGLAŠENA sa zahtevom standarda. U slučaju usaglašenosti, zahtev će biti ocenjen sa A i kompanija osvaja 20 poena. U slučaju odstupanja od zahteva, kompanija može biti ocenjena:

• Devijacijom
• Neusaglašenošću.

Prikazaćemo IFS sistem ocenjivanja, kada su u pitanju usaglašenosti i devijacije:

Neusaglašenosti u IFS standardu su:

• MAJOR
• Knock out – KO

Koja je razlika između ove dve vrste neusaglašenosti?

IFS Food standard ima 10 KO zahteva (odn.zahteva koji mogu biti ocenjeni KO ocenom):

Dakle, navedenih 10 IFS zahteva mogu biti ocenjeni na sledeći način:

Svi ostali zahtevi standarada (izuzimajući 10 KO zahteva), mogu biti ocenjeni MAJOR ocenom i to u slučaju odstupanja od:

• Zakonskih zahteva
• Zahteva kupaca
• Zahteva standarda gde odstupanje vodi ka ugrožavanju bezbednosti proizvoda

I na kraju, ukupan skor (nakon ocene svih zahteva standarda) uslovljava da li će kompanija osvojiti ili ne, sertifikat: potrebno je minimalno 75% da bi se osvojio sertifikat!

Razlikujemo Osnovni (Foundation) nivo (75-95%), kao i viši (Higher) nivo (preko 95%). Mnogi kupci imaju zahtev da pored toga što kompanija mora osvojiti IFS sertifikat, mora ostvariti i viši nivo.

Zato, naoružajte se znanjem! 😊

Slažemo se da implementacija zahteva IFS Food standarda nije laka. Slažemo se takođe da i ocene nisu jednostavne za kompaniju, naročito prilikom prvih provera. Kako biste izbegli sve početničke poteškoće, javite se našoj Agenciji za pomoć prilikom:

• Implementacije IFS zahteva
• Prisustva i pomoći na proverama

Sa nama ste sigurni u osvajanje sertifikata!!!!