Food Safety Culture

Na našem blogu u kome su objašnjene novine u standardu IFS Food verzija 7 je pomenut pojam „food safety culture „ (kultura bezbednosti hrane. Šta to u stvari znači i kako ga razumeti i primeniti u praksi?

Global Food Safety Initiative (GFSI) definiše kulturu bezbednosti hrane kao: „Zajedničke vrednosti, uverenja i norme koje utiču na način razmišljanja i ponašanja prema bezbednosti hrane u celoj organizaciji.“

Kultura bilo koje vrste vezana je za grupu, ne za pojedinca (zajedničke vrednosti, uverenja i norme). S obzirom da novi članovi grupe (u ovom slučaju organizacije) usvajaju postojeće norme i vrednosti, od velikog značaja je pozitivna kultura bezbednosti hrane u kompaniji. Takođe, ono što je postavljenjo kao kultura, postaje naučeno od svih članova grupe i teško ga je menjati. Primera radi, kada novozaposleni od početka svog rada nauči da mora, i još bitnije, zašto mora voditi računa o ličnoj higijeni i higijeni radnog prostora to postaje naučeni obrazac ponašanja i retko da se od njega može odstupiti. S druge strane, ukoliko vidi da u kompaniji nema strogog poštovanja higijenskih pravila, neće se ni truditi da ih kao pojedinac poštuje, niti će razviti svest o posledicama svog ponašanja na bezbednost hrane. Uspostavljanje kulture bezbednosti hrane je vezano za menadžment: kultura bezbednosti hrane mora biti vođena od strane višeg menadžmenta i mora se „osećati“ u celoj organizaciji. Posvećenost višeg menadžmenta, reakcije na krizne situacije i organizaciona pitanja, obuke zaposlenih, način odabira zaposlenih daju sliku zaposlenima kako uspostaviti i negovati kulturu bezbednosti hrane. Zaposleni, s druge strane, moraju biti svesni i obučeni povodom rizika po bezbednost hrane i kako upravljati njima.

Kako izmeriti i poboljšati kulturu bezbednosti hrane?

Standard BRC Food u svojoj verziji 8 donosi odlično pojašnjenje kako kulturu bezbednosti hrane učiniti merljivom a zatim i poboljšavati.

1. Izmeriti trenutnu kulturu bezbednosti hrane u kompaniji. Kako ovo uraditi? Postoji više načina:

- Grupni intervjui sa zaposlenima
- Individualni intervjui sa zaposlenima
- Upitnici za zaposlene

Kroz sve ove metode se dobija slika o trenutnoj situaciji (trenutnom zanju i svesti zaposlenih) i na osnovu rezultata se određuju dalji koraci. Predmeti intervjua i upitnika zavise od same kompanije i koja je područja odredila mogućim za poboljšanje. Šta se sve može ispitati:

· Znanje vezano za bezbnednost hrane
· Kultura radnog mesta i okoline
· Ponašanje menadžmenta
· Ponašanje zaposlenih
· Dnevni zadaci (operacije)
· Komunikacija
· Korišćenje tehnologija i alata
· Pristup rešavanju problema
· Ponašanje u slučaju audita itd.

2. Razvijanje i implementacija Plana kulture bezbednosti hrane. Šta je Plan kulture bezbednosti hrane (Food safety culture plan)? To su srednjeročni ciljevi bezbednosti hrane jedne kompanije (npr. petogodišnji). Postavljaju se na osnovu rezultata dobijenih merenjem trenutne kulture bezbednosti hrane a s ciljem kontinualnog poboljšavanja.

3 .Poboljšavanja. Preispitivanje Plana kulture bezbednosti hrane vrši se minimum jednom godišnje i u skladu sa rezultatima preispitivanja planiraju se akcije: treba li nastaviti u istom smeru ili uneti izmene? Daju li postavljene mere rezultata?

Za pomoć u merenju trenutne kulture bezbednosti hrane a zatim uspostavljanje Plana bezbednosti hrane, možete se obratiti našoj agenciji.