PFAS U AMBALAŽI: gde je stvarni rizik, gde nije — i šta PPWR zaista traži
Od kako je PPWR (EU Regulation 2025/40) u obaveznoj primeni, čini se kao da dolazi do još više nerazumevanja teme, kako od kompanija tako i od zainteresovanih strana. Uprkos vodičima i tumačenjima, nailazimo na (ponekad) krute stavove bez da se malo dublje razume tema. Ovo se odnosi na deo oko dokazivanja limita određenih komponenti poput PFAS ili BPA.
PPWR ne nalaže nasumično PFAS testiranje svakog komada ambalaže. Od 12. avgusta 2026. uvodi koncentracione limite za ambalažu namenjenu kontaktu s hranom i zahteva tehničku dokumentaciju. Ispravan put je procena rizika po materijalu, sloju, komponenti i predviđenoj upotrebi — ne univerzalni zahtev „PFAS analiza za sve”. Isto se odnosi i na BPA (bisfenole) ali se čini kao da je svima “lakše” ne baviti se temom već prosto zahtevati analize. Svakako su analize dobar način da budemo sigurni da smo u skladu sa limitima koje PPWR zahteva ali šta ako analiza opasnosti pokaže da se PFAS (i/ili BPA) uopšte ne očekuju u određenoj vrsti ambalaže?
Tu zapravo dolazimo do suštine: ZNATE LI ŠTA SU PFAS I GDE SE I ZAŠTO MOGU NAĆI?
Šta su PFAS?
PFAS je skraćenica za per- i polifluoroalkilne supstance (per- and polyfluoroalkyl substances).To je velika grupa sintetičkih hemikalija koje imaju veoma stabilne veze ugljenik–fluor. Zbog toga su otporne na: vodu i vlagu, masnoće i ulja, mrlje, visoke temperature, razgradnju u životnoj sredini. Zbog postojanosti se često nazivaju „večnim hemikalijama” (forever chemicals).
PFAS su organska, odnosno organofluorna jedinjenja. Da bi neka supstanca bila PFAS, mora sadržati specifične ugljenik–fluor veze, naročito –CF₂– ili –CF₃ grupe.
Zato je važno razlikovati: „Organski materijal” ne znači automatski PFAS. PFAS može biti samo organski materijal koji ima određenu fluoriranu strukturu.
Zašto su važni?
Određeni PFAS mogu dugo opstajati u organizmu i životnoj sredini. Zbog dugotrajne izloženosti, deo njih se povezuje sa neželjenim efektima na zdravlje, uključujući imuni sistem, jetru, reproduktivno zdravlje i razvoj. Zbog toga se njihova upotreba i prisustvo ograničavaju.
Zašto je PFAS postao obavezna tema u ambalaži
Njihovo svojstvo da odbijaju vodu, masti i nečistoće učinilo ih je funkcionalnim u određenim premazima, papirima, pregradama i komponentama ambalaže. Isti skup svojstava je i razlog zbog kog se PFAS teško razgrađuju i mogu predstavljati problem za zdravlje i životnu sredinu. PPWR zato ograničava PFAS u ambalaži za kontakt s hranom.
Međutim, PFAS nije „sastojak svake ambalaže”, niti svaki materijal nosi isti rizik. Rizik se najčešće vezuje za funkciju koju određeni sloj ili komponenta obavlja — posebno odbijanje masnoće, vode i mrlja — a ne samo za naziv osnovnog materijala.
Šta PPWR tačno propisuje — a šta ne propisuje
Član 5 stav 5 Uredbe (EU) 2025/40 propisuje da se od 12. avgusta 2026. na tržište EU ne sme stavljati ambalaža u kontaktu s hranom sa PFAS na ili iznad propisanih pragova. Limiti se ne odnose na „svu ambalažu” bez razlike, već na food-contact packaging — ambalažu koja je namenjena da dođe u kontakt s hranom, već je u kontaktu s hranom ili se može razumno očekivati da će preneti svoje sastojke na hranu.
Za razliku od PFAS ograničenja, zbir koncentracija olova, kadmijuma, žive i šestovalentnog hroma do 100 mg/kg u članu 5 stav 4 PPWR odnosi se na ambalažu ili komponente ambalaže generalno. To je važno: zahtev za teške metale i zahtev za PFAS nemaju isti obuhvat.
Gde se PFAS realno može naći: gledajte funkciju, ne samo materijal
Najveća verovatnoća nije nužno tamo gde je ambalaža „plastična”, već tamo gde se od materijala traži da istovremeno odbija masnoću, vodu i mrlje, a da ostane tanak i funkcionalan. To je posebno relevantno kod određenih vrsta papira i kartona za neposredan kontakt s masnom ili vlažnom hranom.
Evropska komisija kao tipične primere ambalaže kod koje su PFAS korišćeni navodi posude za hranu za poneti, omote za brzu hranu, kese za kokice za mikrotalasnu, pekarski papir i kutije za picu. OECD dodatno objašnjava istorijsku upotrebu PFAS u papiru i kartonu kao funkcionalnih tretmana za odbijanje masti, mrlja i vode.
Staklo: zašto pitanje nije „da li testirati staklo”, već „koji deo sistema procenjujemo?”
Golo ambalažno staklo je silikatni, neorganski materijal i PFAS nije uobičajeni funkcionalni sastojak njegovog osnovnog sastava. Zbog toga zahtev da se svaka prazna staklena tegla automatski pošalje na PFAS analizu često ne rešava realan rizik i može dati dokaz slabe vrednosti, čitaj besmisleno?!
Ali finalna ambalaža za hranu nije samo stakleni deo. Tegla sa navojnim poklopcem ima najmanje dva sistema: staklo i zatvarač. Kod zatvarača se procenjuju metal, unutrašnji lak, zaptivka ili liner, eventualni premazi, maziva i komponente koje dolaze u kontakt s hranom. Kod stakla sa premazom ili posebnom površinskom obradom procenjuje se upravo taj premaz, a ne pretpostavlja se da je analiza „golog stakla” dokaz za gotovu ambalažu.
VAŽNO O LABORATORIJSKIM METODAMA
Evropska komisija izričito navodi da na nivou EU ne postoji harmonizovana metodologija za PFAS u ambalaži u kontaktu s hranom. Zato nije stručan zahtev samo reći: „uradite akreditovanu PFAS analizu na staklu”. Pre slanja uzorka laboratorija mora pisano potvrditi da njen opseg akreditacije i metod odgovaraju baš tom matriksu: golo staklo, premazano staklo, poklopac, zaptivka ili kompletna ambalaža.
To ne znači da se PFAS u ambalaži ne može ispitivati. Znači da se dokaz mora dizajnirati prema stvarnom uzorku i pitanju. Laboratorija može koristiti akreditovan opseg za određeni metod i matriks ili validiran interni metod, ali izveštaj mora jasno navesti uzorak, pripremu, merene parametre, granice kvantifikacije i ograničenja zaključka. Za golo staklo ne treba automatski prenositi metod sa papira, plastike, vode ili tla.
Jedan rezultat „ukupan fluor” nije isto što i odgovor „PFAS je prisutan”
Ukupan fluor (TF) je koristan skrining parametar, ali meri fluor bez obzira na poreklo. Zbog toga povišen ukupan fluor sam po sebi ne dokazuje da su prisutni PFAS iz PPWR definicije. Može ukazati na potrebu za dodatnim razjašnjenjem, ali je potrebno razlikovati organski fluor i ne-PFAS izvore fluora.
Komisijino uputstvo preporučuje postupni pristup za nadzor: najpre ukupni fluor, zatim kod rezultata iznad 50 mg/kg proveru da li je fluor organski ili neorganski, a potom analizu za proveru pojedinačnih i zbirnih pragova. Uputstvo pritom navodi da je reč o preporučenom pristupu zasnovanom na raspoloživim analitičkim kapacitetima, upravo zato što EU harmonizovana metodologija za PFAS u food-contact ambalaži ne postoji.
Praktičan model odluke: dokumentacija pre laboratorije, laboratorija kada dokumentacija ne zatvara rizik
Najefikasniji sistem ne počinje naručivanjem širokog panela za svaki materijal. Počinje mapiranjem ambalaže do nivoa komponente i utvrđivanjem predviđenog kontakta s hranom. Tek nakon toga se bira dokaz.
1. Razdvojite ambalažu na komponente: osnovno telo, unutrašnji sloj, premaz, poklopac, zaptivka, etiketa, lepak i štampa. Ne naručujte dokumentaciju samo za „teglu”, „kantu” ili „foliju”.
2. Utvrđujte kontakt s hranom: direktan, indirektan/predvidiv ili bez kontakta. PPWR PFAS pragovi iz člana 5(5) ciljaju ambalažu u kontaktu s hranom.
3. Zatražite informacije o funkciji: da li je korišćen tretman za odbijanje masti/vode, fluorirani premaz, fluoropolimer, posebna zaptivka ili procesna obrada površine.
4. Procenite rizik. Za nepremazano staklo bez fluoriranih tretmana početni dokaz je obično dokumentacija o sastavu i komponentama. Za masnootporni papir, premazanu površinu ili komponentu sa nepoznatom formulacijom, zahtevajte detaljniji dokaz i po potrebi analizu.
5. Ako je analiza potrebna, u nalogu laboratoriji navedite komponente, krajnju namenu, vrstu hrane, uslove kontakta i relevantne PPWR pragove. Zatražite potvrdu opsega akreditacije/metode za konkretnu matricu.
6. Sastavite tehnički dosije: specifikacije, DoC gde je primenljiv, izjave dobavljača, formulacije ili potvrde o odsustvu PFAS, procenu rizika, laboratorijske izveštaje i zaključak o usaglašenosti.
Šta konkretno tražiti od dobavljača
Od dobavljača ambalaže ne treba tražiti samo generičku izjavu „PFAS free”. Takva rečenica bez identifikacije proizvoda, komponente, definicije, datuma i oslonca ne rešava rizik. Zahtev treba vezati za konkretan artikl i njegovu namenu.
Četiri česte greške koje stvaraju trošak bez boljeg dokaza
Prva greška je slanje uzorka pod opštim nazivom „ambalaža”. Takav zahtev ne govori laboratoriji šta se stvarno testira.
Druga je mešanje PFAS sa bisfenolima ili teškim metalima.
Treća je tretiranje ukupnog fluora kao konačne presude o PFAS.
Četvrta je prihvatanje neodređene izjave dobavljača koja ne navodi šifru proizvoda, komponentu, namenu, datum i odgovorno lice.
Dobro postavljen sistem je manji, jasniji i branjiviji: najpre identifikovati stvarni rizik, zatim prikupiti odgovarajući dokaz, a analizu usmeriti tamo gde ona može da odgovori na regulatorno pitanje. To je bolje od politike „sve testirati” — i od politike „ništa ne pitati”.
Ako samo pošaljemo ambalažu na laboratorijsku analizu,kako nas kupci ne bi više “zamarali zahtevima” (i pri tom platimo jako skupe a pitanje je da li potrebne analize) čemu ondaRegulative, zahtevi standarda i analize rizika?! Da li treba samo ispuniti formu u smislu “papir trpi sve” ili treba zaista naći poentu a to je obezbediti da proizvod bude bezbedan i umanjiti rizik po zdravlje konzumenata .
Potrebno je samo malo pročitati već dostupne vodiče i tumačenja koje možete naći na sledećim linkovima:
1.Uredba (EU) 2025/40 o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR), posebno član 5 stavovi 4–6 i uvodne izjave 20–25. https://eur-lex.europa.eu/eli/reg/2025/40/oj/eng
2. Evropska komisija, Guidance document for Regulation (EU) 2025/40 on Packaging and Packaging Waste, odeljak o sprovođenju PFAS ograničenja. https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=PI_COM%3AC%282026%293702
3.OECD, PFASs and alternatives in food packaging (paper and paperboard): report on commercial availability and current uses. https://www.oecd.org/content/dam/oecd/en/publications/reports/2020/09/pfass-and-alternatives-in-food-packaging-paper-and-paperboard-report-on-the-commercial-availability-and-current-uses_e2df38c9/6db0c033-en.pdf
4.Uredba (EZ) br. 1935/2004 o materijalima i predmetima namenjenim za kontakt s hranom, posebno članovi 1 i 3. https://eur-lex.europa.eu/eli/reg/2004/1935/oj/eng
