ODBRANA HRANE (FOOD DEFENCE) KROZ ISTORIJU INCIDENATA

O osnovnim pojmovim vezanim za odbranu hrane, kao i zahtevima standarda bezbednosti hrane smo govorili u tekstu od 12.05.2021., videti: https://asconsulting.rs/odbrana-hrane-food-defense/. Međutim, ono što se u praksi može videti je da se ovoj temi ne posvećuje dovoljno pažnje ili bar ne onoliko koliko bi trebalo.

Hajde da se podsetimo šta je to odbrana hrane. Prema definiciji FDA (Food and Drug Administration), „odbrana hrane je zaštita prehrambenih proizvoda od namerne kontaminacije ili falsifikovanja kada postoji namera da se nanese šteta javnom zdravlju i/ili ekonomski poremećaj“. Dakle, ako postoji namera, velika je verovatnoća da će se i ostvariti ukoliko ne sprovedemo ozbiljne mere zaštite.

Zašto je uopšte pokrenuta ova tema u okviru standarda bezbednosti hrane? Naravno, jer postoji istorija ozbiljnih incidenata namernog ugrožavanja bezbednosti hrane.

Istorija food defence incidenata

Ovde ćemo navesti samo neke od primera incidenata namerne kontaminacije hrane:

• 1989.godine – grožđe iz Čilea koje je bilo nameravano za izvoz u SAD, sadržalo je tragove cijanida; u 2 testirana uzorka su pronađeni tragovi (ne smrtonosni) cijanida a SAD i još 4 države su zabranile uvoz čileanskog grožđa; nije jasno utvrđeno da li je grožđe zatrovano na mestu porekla ili tokom skladištenja, ali kasnije analize nisu utvrdile da li je zapravo bilo rizika po zdravlje ljudi;
• 2001.godine – u kineskoj provinciji Hunan, došlo je do trovanja 120 osoba nudlama u kojima je nađen otrov za glodare; otkriveno je da je do namerne kontaminacije došlo od strane vlasnika objekta u kojoj je fabrika poslovala usled nerešenih poslovih odnosa;
• 2003.godine – tajlandsko vino sa krivotvorenim etiketama je bilo uzrok smrti jedne a trovanja više osoba; sumnja je pala na konkurentske kompanije koje su želele da naruše ugled proizvođaču spornog vina; kasnije je istraga dovela do ozbiljnijih otkrića: incident je povezan sa krijumčarenjem narkotika;
• 1998.godine – Wakayama, Japan, arsen dodat kariju koji je korišćen za pripremu hrane za letnji festival: 4 osobe sa smrtnim ishodom i 63 hospitalizovano;
• 1981. – „Špansko maslinovo ulje“ – 1981.godine u Španiji je upotreba ulja koje se lažno prodavalo kao maslinovo prouzrokovalo izbijanje stanja koje prethodno nije bilo poznato a nakon toga je nazvano „sindrom toksičnog ulja“ (nasilna alergijska reakcija); Od oko 20 000 pogođenih osoba, oko 300 je umrlo ubrzo nakon izbijanja incidenta a veliki broj ljudi je razvio hroničnu infekciju. Krajnji bilans: oko 1000 umrlih širom Španije; U ulje od uljane repice dodavan anilin koji je na crnom tržištu nekada uklanjan, nekada ne a ulje prodavano kao maslinovo;
• 2008.- kineski mlečni skandal: Skandal je zahvatio mlečne formule za decu i ostale mlečne proizvode u kojima su određene supstance zamenjene melaminom; 300 000 žrtava je na neki način bilo pogođeno usred ovog skandala od čega je 6 beba umrlo usled oboljenja bubrega a 54 000 beba je hospitalizovano;
• 2009.- američki kikiriki: Peanut Corporation of America je bila jedna od vodećih kompanija za proizvode od kikirikija do trenutka kada je otkriveno da su njeni proizvodi uzrok masovnog trovanja Salmonella-om krajem 2008. i početkom 2009.; 9 ljudi je umrlo a 714 (uglavnom dece) preživelo trovanje salmonelom u 46 američkih država; FDA je ustanovila da je do incidenta došlo usled falsifikovanih laboratorijskih rezultata!!!

Na žalost, ovo su samo neki od brojnih slučajeva incidenata namerne kontaminacije hrane. Poslednja 3 navedena incidenta se mogu smatrati i slučajem krivotvorenja jer je namera bila sticanje ekonomske koristi. Podsetimo se slike gde se vidi da je tanka linija između nameravane i slučajne kontaminacije, kao i između falsifikovanja i namerne kontaminacije hrane:

Mere zaštite

Šta je to što mi treba i mora da učinimo, kako bismo se kao proizvođači ili učesnici u lancu ishrane zaštitili od namerne kontaminacije hrane? ( Ne treba posebno isticati ekonomske posledice ovakvih situacija, kao i trajnog narušavanja imidža brenda i/ili kompanije).

Rešenje je u izradi funkcionalnog plana odbrane hrane. Šta čini plan odbrane hrane funkcionalnim?

Plan odbrane hrane je funkcionalan kada ispunjava sva četiri od sledeća uslova:

• Izrađen – plan je dokumentovan i potpisan (analiza rizika i mere ublažavanja);
• Implementiran – implementirane su prakse odbrane hrane (mere ublažavanja implementirane i primenjene za bolju zaštitu objekta, zaposlenih i operacija);
• Testiran – mere odbrane hrane se prate i validiraju (Plan odbrane hrane treba testirati najmanje jednom godišnje. Pored toga provera obuhvata i  da li su prakse odbrane hrane koje imate, kao što su brave i kamere, funkcionalne).

Pregledan i održavan – plan se revidira najmanje jednom godišnje i po potrebi (u slučaju izmena koje mogu uticati na plan);

Ukoliko imate potrebe za obukama Food defense tima ili Vam je potrebna pomoć oko izrade analize opasnosti i plana ublažavanja, možete konsultovati našu agenciju !!!