KULTURA BEZBEDNOSTI HRANE : ZAŠTO JE VAŽNA

Kultura bezbednosti hrane, prema GFSI-u  predstavlja „skup zajedničkih vrednosti, uverenja, normi i ponašanja u organizaciji ili društvu koji se odnose na obezbeđivanje bezbedne hrane“ — hrane koja neće štetiti potrošaču kada se konzumira na način za koji je namenjena.

U suštini, to je način razmišljanja i ponašanja ljudi u vezi sa bezbednošću hrane, koji ide dalje od formalnog pridržavanja procedura i zakona — fokusira se na svest, odgovornost i svakodnevnu praksu svih zaposlenih u lancu proizvodnje hrane.

Zašto je kultura bezbednosti hrane važna?

• Smanjuje rizik od bolesti izazvanih hranom
• Povećava poverenje potrošača
• Poboljšava usklađenost sa zakonima i standardima (npr. ISO 22000, GFSI standardi)
• Doprinosi dugoročnom uspehu firme

O osnovnim pojmovima vezanim za kulturu bezbednosti hrane, kao i zahtevima GFSI prepoznatih standarda smo govorili u tekstu od 19.08.2020.

O novim trendovima u vezanim za temu kulture kvaliteta i bezbednosti hrane smo govorili u tekstu od 08.06.2023.

CODEX ALIMENTARIUS

U Septembru 2020., Codex Alimentarius Commission (CAC) donosi novu verziju „GENERAL PRINCIPLES OF FOOD HYGIENE“. Revidirani CXC 1-1969 uvodi koncept „kulture bezbednosti hrane“ kao opšti princip. Codex donosi zahteve za menadžment kompanije da pokaže svoju posvećenost uspostavljanju i održavanju pozitivne kulture bezbednosti hrane kroz:

• posvećenost svih zaposlenih bezbednoj hrani,
• uključivanje svih zaposlenih u pozitivne prakse,
• podizanje svesti o važnosti higijene hrane,
• otvorenu komunikaciju sa zaposlenima,
• obezbeđenje resursa itd.

UREDBA KOMISIJE (EU) 2021/382

Evropska Komisija donosi 2021.godine Uredbu 2021/282 o izmeni priloga Uredbe (EZ) br. 852/2004 Evropskog parlamenta i Veća o higijeni hrane u pogledu upravljanja alergenima u hrani, preraspodele hrane i kulture bezbednosti hrane, kojom se nalaže da operateri u prehrambenoj industriji uspostave i održavaju kulturu bezbednosti hrane, uključujući elemente poput posvećenosti menadžmenta i otvorene komunikacije među zaposlenima kako bi se osiguralo poštovanje praksi bezbednosti hrane. Takođe je uveden zahtev za dobrom higijenskom praksom, kako bi se sprečila kontaminacija alergenima i sprovela pravila za bezbednu preraspodelu hrane.

Ključni aspekti Uredbe (EU) 2021/382 vezani za kulturu bebednosti hrane

Kultura bezbednosti hrane: Ovo je centralna tema koja zahteva od prehrambenih kompanija da neguju kulturu bezbednosti kroz:

• Posvećenost menadžmenta: Osiguravanje da su uloge i odgovornosti jasne i da se održavaju sistemi bezbednosti hrane.
• Uključenost zaposlenih: Podsticanje svih zaposlenih da učestvuju u praksama bezbednosti hrane.
• Otvorena komunikacija: Uspostavljanje jasnih komunikacionih kanala za prijavljivanje odstupanja i razmenu informacija.
• Kontinuirano poboljšanje: Preduzimanje koraka za kontinuirano poboljšanje sistema upravljanja bezbednošću hrane.

Kako poboljšati kulturu bezbednosti hrane u kompaniji?

1. Početi od vrha – Vlasnik ili menadžer mora biti uzor (npr. uvek nosi zaštitnu opremu).

2. Uključiti sve zaposlene – zatražite njihovo mišljenje, predloge, i pohvalite one koji slede dobre prakse.

3. Redovno obučavanje tima – Kratke obuke o pranju ruku, pravilnom skladištenju, HACCP sistemu.

4. Jasna i česta komunikacija – Postaviti obaveštenja, uputstva, podsetnike na zidovima.

5. Podsticanje prijavljivanja problema – Neka radnici znaju da neće biti kažnjeni ako prijave grešku.

6. Postaviti merljive ciljeve – Npr. „0 incidenata sa hranom mesečno“, „100% obuka zaposlenih“.

7.Obeležavati dobre primere – Istaći kada neko postupi odgovorno, to motiviše i druge.

Najbolje učimo kroz primere: primer dobre i loše prakse

Zamislimo jednu malu pekaru sa 10 zaposlenih.

1. Loša praksa (bez razvijene kulture bezbednosti hrane):

• Radnik primeti da hleb pada na prljav pod, ali ga vrati na policu – jer „ne želi da baci dobar hleb“.

• Novi zaposleni nije prošao obuku o higijeni jer trener „nema vremena“ da sprovede obuku.

• Menadžer nikada ne proverava da li se poštuju pravila, samo traži da se posao završi što brže.

Posledice: veći rizik od kontaminacije proizvoda, loš kvalitet, moguće žalbe potrošača, loš imidž firme.

• Dobra praksa (razvijena kultura bezbednosti hrane):

• Svi zaposleni prolaze obuke (čak i ako rade kratko vreme).

• Radnik koji primeti problem (npr. kontaminaciju, neispravan termometar) ima slobodu da prijavi to odmah.

• Menadžer redovno razgovara sa zaposlenima o važnosti higijene i primerima dobre prakse.

• Čuvaju se evidencije o temperaturi, čistoći, kontroli sirovina – ne zato što „moraju“, već svi shvataju značaj procedura.

Rezultat: bezbedna hrana, manji rizici, veće poverenje kupaca, zdravija radna atmosfera.

Za pomoć u merenju trenutne kulture bezbednosti hrane a zatim uspostavljanje Plana kulture bezbednosti hrane, možete se obratiti našoj agenciji!!!