FOOD FRAUD – PREVARE U VEZI SA HRANOM

Hrana je naša osnovna životna potreba pa je shodno tome i pitanje njenog kvaliteta i bezbednosti od suštinskog značaja za sve nas. Kako ekonomski faktori diktiraju sve oblasti života, tako nažalost i mogućnost za kvalitetnom i bezbednom hranom. U ekonomski nerazvijenim društvima, na žalost, i u 21.veku se postavlja pitanje dostupnosti hrane dok se u ekonomski razvijenim društvima ne postavlja više pitanje dostupnosti, kvaliteta i bezbednosti hrane – to je nešto što se podrazumeva, dok se fokus interesovanja korisnika širi na etička pitanja i socijalno odgovorno poslovanje kompanija.

Šta je kvalitet za korisnika? Koncept kvaliteta je različito shvaćen od strane različitih potrošača , tako da nešto što je jednom čoveku kvalitetno, nije i drugom. Ukoliko pođemo od činjenice da korisnik teži da ostvari veću vrednost, odn.da dobije što kvalitetniji proizvod po nižoj ceni, dolazimo do zaključka da je stepen zadovoljstva korisnika vezan i za cenu. Nažalost, tačna je činjenica da nije uvek moguće napraviti kvalitetan proizvod po niskoj ceni. Kvalitet je nešto što košta. Međutim, kako kupovna moć sve više opada, rastu napori proizvođača da se zadovolje potrebe kupaca pa se otvara prostor za nezakonite postupke – odn. krivotvorenja.

ŠTA JE FOOD FRAUD (prevare u vezi sa hranom)? Nema jedinstvene definicije ali prema američkoj FDA (Food and Drug Administration): „food fraud -krivotvorenje, namerna zamena ili dodavanje supstance u proizvod u svrhu povećanja očigledne vrednosti proizvoda ili smanjenje troškova njegove proizvodnje radi sticanja ekonomske koristi“. Ključno je razumeti da je motiv krivotvorenja u vezi sa hranom sticanje ekonomske koristi.

ISTORIJA FOOD FRAUD-a. Prevare u vezi sa hranom nisu novina, to je nešto što se dešava a dešavalo se i tokom istorije. Tokom Rimskog carstva zabeležene su prevare vezane za vino, gde se vino mešalo sokom od grožđa ali su i dodavana jedinjenja na bazi olova kako bi vino bilo slađe i dugotrajno. U srednjem veku začini su prelazili velike udaljenosti, često kopnom, do evropskog tržišta. Začini su zato bili veoma skupi, traženi i nepoznati evropskim kupcima. Preduzimljivi prevaranti su pravili ekonomske dobitke, mešajući veliku količinu sušenog lokalnog bilja, sa skupim uvoznim biljem poput crnog bibera, muskatnog oraščića, ili potpuno pogrešnim predstavljanjem lokalnih za strane začine , naročito tako što su nudili ove falsifikovane začine po nižim cenama. Najhrabriji su koristili ljuske oraha ili čak i prašinu za povećanje mase svojih proizvoda. Praksa je na žalost išla sve dalje pa se u periodu industrijske revolucije širi i na relativno jeftine i dostupne namirnice poput brašna, koje je mešano kredom ili gipsom u prahu. Problem nastaje kada je želja za sticanjem ekonomske koristi toliko velika, da prevaranti ne prezaju ni od sastojaka koji dovode do opasnosti po zdravlje ljudi, pa čak i smrtnih ishoda. Tako su se desile pojave melamina u hrani za bebe (Kina, 2008.), pojava anilina u ulju koje je prodavano kao maslinovo (Španija, 1981.), pojava anilina u hrani za kućne ljubimce (SAD, 2007.), pojava Salmonelle u kikirikiju (SAD, 2009.) itd.

Povodom ove teme, istorija nas nije mnogo naučila, naprotiv, broj food fraud incidenata se uvećava iz godine u godinu, tako da je identifikovano za 60% više incidenata između 2011.-2012.godine, nego u periodu od 1980.-2010.godine.

VRSTE FOOD FRAUD-a. Prema GFSI fokusu (GFSI – Global Food Safety Initiative – globalna industrijska mreža za bezbednost hrane), postoje sledeće vrste krivotvorenja vezane za hranu:

1. ZAMENA: Potpuna ili delimična: zamena kvalitetnijeg (skupljeg) sastojka onim manjeg kvaliteta (jeftinijim) (ili alternativnim vrstama- u slučaju mesa i ribe).

2. NEADEKVATNO DEKLARISANJE: više vrsta ovog tipa falsifikovanja; najčešće se odnosi na neadekvatno predstavljanje proizvodnog procesa, zemlje porekla ili količina osnovnih sastojaka.

3. PRIKRIVANJE: Proces prikrivanja niskog kvaliteta sastojaka ili gotovog proizvoda (ubrizgavanje hormona živini radi prikrivanja bolesti)

4. SIVA ZONA (krađa, diverzija): prodaja viška neprijavljenog proizvoda / proizvod dodeljen npr.američkom tržištu a prodaje se u Koreji

5. NEODOBRENA POBOLJŠANJA: Proces dodavanja neodobrenih ili neprijavljenih dodataka proizvodima radi poboljšanja njihovog kvaliteta (upotreba melamina za povećanje vrednosti proteina)

6. FALSIFIKOVANJE: Proces kopiranja brenda, pakovanja, recepata, načina prerade i sl. (kopiranje popularnih čokoladnih barova).

7. RAZREĐIVANJE: Postupak mešanja tečnog sastojka sa tečnostima niže vrednosti (sok od jagode sa vodom ili sokom jabuke).

HRANA PODLOŽNA PREVARAMA. Kao što je pomenuto, iako se food fraud vezuje za sticanje ekonomske koristi, čak i relativno jeftina i dostupna hrana je predmet krivotvorenja. Međutim, tokom istorije, pa i u današnje vreme, izdvaja se 10 vrsta hrane i pića najpodložnijih prevarama.

1. MASLINOVO ULJE - Uobičajene su zamene maslinovog ulja višeg kvaliteta onim nižeg kvaliteta (ekstra devičansko-obično maslinovo ulje) ili lažna oznaka geografskog porekla - ulje iz Turske – ulje iz Italije.

2. RIBA I PLODOVI MORA. Neke vrste ribe i morskih plodova veće vrednosti se zamenjuju jeftinijom , lakše dostupnom vrstom.

3. MLEKO I MLEČNI PROIZVODI. Mleko se razblažuje vodom ili se meša mleko goveda sa mlekom ovaca, koza bivola. Mleku se dodaju supstance za prividno povećanje sadržaja proteina (melamin, palmino ulje), za penušavost (deterdženti), za povećanje gustine razblaženog mleka (amonijum sulfat).

4. MED. U med se dodaje šećerni sirup, kukuruzni sirup, fruktoza, glukoza, kukuruzni sirup, i šećer od repe a bez deklarisanja.

5. VINO. Oblici ove vrste prevare su: razblaživanje vodom, dodavanje alkohola ili drugih supstanci, mešanje ili zamena vinom manjeg kvaliteta, dodavanje zaslađivača.

6. VOĆNI SOKOVI. Sokovi se mogu razblaživati vodom ili jeftinijim sokom (npr. skupi sok od jagode se razblažuje jeftinijim sokom od jabuke). Pojedini sokovi mogu biti zapravo samo voda, boja i aroma iako je u deklaraciji navedeno voće kao sastojak.

7. KAFA I ČAJ. Mlevena kafa može biti pomešana sa lišćem, grančicama, pečenim kukuruzom, mlevenim pečenim ječmom i pečenim pergamentima od zemlje. Čaj može sadržati listove drugih biljaka, aditive u boji i prašinu u boji.

8. ZAČINI. U šafranu, najskupljem začinu na svetu je otkriven dodatak glicerina, sandalovine, tartazina (veštačka žuta boja), barijum sulfat i boraks. Dokazano je da se u mleveni crni biber dodaje skrob, semenke papaje, heljda, brašno, grančice i proso.

9. ORGANSKA HRANA I PROIZVODI. Proizvodi konvencionalne proizvodnje se predstavljaju kao organski korišćenjem lažnih sertifikata, lažnih etiketa i deklaracija.

10. KAKAO I ČOKOLADA. Kod ove grupe proizvoda se oduvek pokušavalo (i dalje pokušava) zamena najskupljeg sastojka – kako mase- nekim drugim, jeftinijim sastojkom. Prevare se odnose i na dodavanje masti različitog porekla kako bi se poboljšao ukus. U nekim slučajevima je pronađen materijal sličan kakau koji je dodat radi povećanja mase. Česte su pojave lažnog deklarisanja sastojaka i/ili geografskog porekla.

KAKO PRATITI POJAVE KRIVOTVORENJA? Kao pomoć kompanijama i pojedincima u borbi sa krivotvorenjem u vezi sa hranom su se uključile zvanične institucije pa se ovim pitanjima danas bave Interpol i Europol kroz zajedničke godišnje akcije OPSON, kao i Evropska komisija i države članice.

EU Food fraud Network - Od 2013 EU Food fraud network omogućava državama članicama (kao i ostalim evropskim državama) da razmenjuju informacije i sarađuju na dobrovoljnoj bazi o pitanjima koja se odnose na kršenje zakonodavstva u poljoprivrednom i prehrambenom lancu EU. EU Food fraud network povezuje organe koje je odredila svaka država članica, neke druge evropske države (Švajcarska, Norveška, Island), predstavnici službi evropske komisije i predstavnici Europola.

Evropska komisija (European Commission – Knowledge Centre for Food Fraud and Quality) izdaje mesečnu statistiku food fraud incidenata, gde se mogu naći podaci o food fraud incidentima u toku prethodnog meseca.

RASFF - Food and Feed Safety Alerts- Rapid Alert System (Sistem brzog obaveštavanja) – sistem koji obezbeđuje da EU ima jedan od najviših standarda bezbednosti hrane na svetu; ključni alat za obezbeđenje protoka informacija kako bi se omogućila brza reakcija a omogućava efikasnu razmenu informacija među svojim članicama, kako o food fraud incidentima, tako i o pojavi nebezbedne hrane i pića i/ili povlačenima/opozivima sa tržišta. RASFF ima on-line bazu podataka, dostupnu od 2014.godine, putem koje se mogu dobiti svi neophodni podaci o sumnjivoj hrani i/ili proizvođaču/distributeru.

ZAHTEVI STANDARDA SISTEMA UPRAVLJANJA BEZBEDNOSTI HRANE VEZANI ZA FOOD FRAUD.

GFSI prepoznate šeme sertifikacije, poput IFS, BRC, FSSC22000 itd. prateći GFSI Guideline smernice, imaju i iste zahteve povodom zaštite kompanije od upotrebe krivotvorenih proizvoda. To je:

1. Food fraud analiza rizika (vulnerability assessment): standard će zahtevati da organizacija ima dokumentovanu procenu ranjivosti radi identifikacije potencijalne ranjivosti i odredila prioritet mera ublažavanja prevara sa hranom.

2. Plan ublažavanja prevara sa hranom (Food fraud mitigation plan): standard će zahtevati da organizacija ima dokumentovani plan koji određuje mere koje je organizacija preduzela za ublažavanje rizika po javno zdravlje od identifikovanih food fraud rizika.

Da bi se ispravno uradila analiza i postavio Plan ublažavanja, potrebno je poznavati faktore rizika vezanih za sirovine i ambalažne materijale (konomski faktori, lakoća prevare, složenost lanca snabdevanja) a zatim i dobavljače (istorija poslovanja, komercijalni odnosi, tehnički odnosi), kao i kriterijume za ocenu rizika. Gotova analiza rizika kao i plan ublažavanja na primeru, može se dobiti od naše agencije. Potrebno je poslati zahtev na e-mail.