Kako bi bili sigurni da proizvodi i usluge odgovaraju postavljenim zahtevima, da imaju određene karakteristike u pogledu kvaliteta, pouzdanosti, bezbednosti, efikasnosti, kupci pribegavaju ocenjivanju njihove usaglašenosti.
“ Proces dokazivanja da ove karakteristike ispunjavaju zahteve standarda, propisa i ostalih specifikacija naziva se ocenjivanje usaglašenosti”. Ocenjivanje usaglašenosti je od koristi kako za potrošače, koji time dobijaju poverenje u proizvode i usluge, tako i za proizvođače i pružaoce usluga koji dobijaju potvrdu da njihovi proizvodi i usluge odgovaraju zahtevima i očekivanjima korisnika.
VRSTE AUDITA
Metode za dokazivanje usaglašenosti su ispitivanje, kontrolisanje, izjava isporučioca o usaglašenosti i sertifikacija. Ocenjivanje usaglašenosti mogu obavljati isporučioci proizvoda ili usluga, kupci, kao i druge zainteresovane strane pa na osnovu toga postoje ocene usaglašenosti:
Većina maloprodajnih lanaca i velikih kompanija postavlja sopstvene kodekse prakse i definiše detaljne uslove vezane za sistem upravljanja kvalitetom i bezbednošću proizvoda koje očekuje da njihovi isporučioci primenjuju. Ti uslovi se odnose i na opremu i okruženje kao i zakonske propise koje isporučioci moraju primenjivati.
Provere-auditi su zapravo potvrda da se radi prema postavljenim kriterijumima , zakonskim regulativama i standardima kvaliteta i bezbednosti proizvoda.
Maloprodajni lanci naročito imaju odgovornost kada se radi o proizvodima privatnih robnih marki, jer su ti proizvodi koji su pod njihovim imenom stavljeni na tržište, tako da odgovaraju za istinitost i legalnost podataka, kao i zdravstvenu bezbednost i ispravnost tih proizvoda. Zato provere služe kao sredstvo maloprodajnim lancima, da budu sigurni da proizvođač radi po pravilima i standardima koje su oni zahtevali ali i kao vodič ka mogućim poboljšanjima u smislu kvaliteta i inovacija. Postoje dva tipa audita(provera):
Ukoliko obe strane, dobavljač i maloprodajni lanac, pristupe auditu u cilju unapređenja postojećeg stanja , onda će audit biti prilika da se ustanove sve prednosti i nedostaci i unapredi saradnja u obostarnom interesu.
NAJAVLJENI I NENANJAVLJENI AUDITI
Sertifikacioni auditi koji se odnose na npr. ISO standarde su najavljeni, odn.sertifikaciona kuća i auditirana kompanija dogovaraju unapred datum i vreme sprovođenja provere.
Auditi koji se odnose na standarde bezbednosti hrane (GFSI standardi: IFS, BRC, FSSC22000 itd.) imaju pravilo da se jednom u trogodišnjem ciklusu sprovede nenajavljena provera, odn.da auditirana kompanija ne bude obaveštena o datumu i vremenu sprovođenja provere. I u ovom slučaju postoji vremenski okvir kada nenajavljeni audit može biti sproveden, kako bi se ispoštovao “audit window” definisan pravilima svakog od pomenutih standarda. Tako da, auditirana kompanija zna unapred period u kome će se nenajavljeni audit sprovesti.
Ali, šta je sa auditima kupaca?
Od čega to zavisi?
Kada se može održati najavljeni audit kupca?
Kada se može održati nenajavljeni audit kupca?
Šta je motiv nenajavljenih provera kupaca?
Motivi mogu biti različiti:
Auditi kupaca su često „ulaznica“ za rad sa datim kupcem. Zato je neophodo dobro se pripremiti. Za sve vrste konsultacija, pozovite našu Agenciju!!!!
1 Comment
Slažem se sa ovim o cemu pricate. Moram da napomenem da su auditi kupaca postali izazov, ponekad sa nejasnim zahtevima koji ne prate zahteve standarda