KULTURA BEZBEDNOSTI HRANE – NOVI TRENDOVI

O kulturi bezbednosti hrane smo  govorili u našem tekstu od 19.08.2020. godine ali s obzirom da dobija sve širu primenu u okviru novih verzija GFSI prepoznatih standarda, pokušaćemo da objasnimo nove zahteve i kako ih uspešno implementirati.

Prema Global Food Safety Initiative (GFSI) kultura bezbednosti hrane se definiše kao: „Zajedničke vrednosti, uverenja i norme koje utiču na način razmišljanja i ponašanja prema bezbednosti hrane u celoj organizaciji.“

Kultura bilo koje vrste vezana je za grupu, ne za pojedinca (zajedničke vrednosti, uverenja i norme). S obzirom da novi članovi grupe (u ovom slučaju organizacije) usvajaju postojeće norme i vrednosti, od velikog značaja je pozitivna kultura bezbednosti hrane u kompaniji. Takođe, ono što je postavljenjo kao kultura, postaje naučeno od svih članova grupe i teško ga je menjati.

Dakle, jasno je od čega treba početi, a to je da organizacija definiše, iskomunicira i dokumentuje u celoj organizaciji svoje namere i ciljeve vezane za kulturu bezbednosti hrane.

NOVI TRENDOVI U RAZUMEVANJU I IMPLEMENTACIJI KULTURE BEZBEDNOSTI HRANE

U vrlo kratkom vremenskom periodu je došlo do izmena u GFSI prepoznatim standardima, što je rezultiralo izlaskom novih verzija standarda: IFS Food verzije 8, BRC Food verzije 9 i FSSC22000 verzije 6. Kao što je i pojašnjeno u našim ranijim tekstovima, kultura bezbednosti hrane dobija više prostora i nove zahteve u pomenutim standardima.

IFS govori o četiri dimenzije kulture bezbednosti hrane, dok se FSSC22000 okreće ka vodiču BSI PAS320:2023 koji govori o pet dimenzija kulture bezbednosti hrane. Hajde da vidimo šta je to:

IFS FOOD STANDARD verzija 8

Među novinama u verziji 8 su  i4 dimenzije kulture bezbednosti hrane:

• Komunikacija u vezi politike bezbednosti hrane i odgovornostima
• Obuke
• Povratne informacije od strane zaposlenih u vezi pitanja bezbednosti hrane
• Merenje učinka

BSI PAS320:20230 VODIČ

Prema vodiču, pet dimenzija kulture bezbednosti hrane koje treba integrisati u organizaciju su:

• vizija i misija;
• ljudi;
• doslednost;
• prilagodljivost; i
• svest o opasnostima i riziku

Čini se nejasno? Hajde da pokušamo da razjasnimo.

Kultura bezbednosti hrane mora biti jedan od osnovnih elemenata korporativne politike, što znači da je više rukovodstvo kao dugoročne ciljeve postavilo i ciljeve vezane za poboljšavanje kulture bezbednosti hrane.

Kako poboljšavati kulturu bezbednosti hrane? Tako što ćemo prvo steći uvid u trenutnu kulturu bezbednosti hrane u okviru kompanije i uvideti slabe tačke a onda postaviti ciljeve čijim ćemo ostvarivanjem postići poboljšanja.

Kako izmeriti trenutnu kulturu bezbednosti hrane? Postoji više načina:

• Grupni intervjui sa zaposlenima
• Individualni intervjui sa zaposlenima
• Upitnici za zaposlene

Kroz sve ove metode se dobija slika o trenutnoj situaciji (trenutnom zanju i svesti zaposlenih) i na osnovu rezultata se određuju dalji koraci. Predmeti intervjua i upitnika zavise od same kompanije i koja je područja odredila mogućim za poboljšanje. Šta se sve može ispitati:

• Znanje vezano za bezbnednost hrane
• Kultura radnog mesta i okoline
• Ponašanje menadžmenta
• Ponašanje zaposlenih
• Dnevni zadaci (operacije)
• Komunikacija
• Korišćenje tehnologija i alata
• Pristup rešavanju problema
• Ponašanje u slučaju audita itd.

Nakon dobijanja slike o trenutnoj kulturi bezbednosti hrane, lako je oceniti šta to treba poboljšati a na osnovu toga napraviti:

• Plan kulture bezbednosti hrane (koji je zahtev BRC standarda)
• Ili postaviti ciljeve vezane za kulturu bezbednosti hrane (zahtev IFS i FSSC22000 standarda)

U oba slučaja, postavljamo ciljeve vezane za kulturu bezbednosti hrane koji moraju jasno biti iskomunicirani sa zaposlenima i definisati aktivnosti koje uključuju sve zaposlene na lokaciji koji imaju uticaja na bezbednost hrane.

Ove aktivnosti obuhvataju:

• jasnu i otvorenu komunikacija o bezbednosti proizvoda
• obuke
• ponašanja potrebna za održavanje i poboljšanje procesa bezbednosti proizvoda
• merenje performansi aktivnosti koje se odnose na bezbednost, autentičnost, zakonitost i kvalitet proizvoda
• predviđeni vremenski okviri
• pregled efektivnosti završenih aktivnosti

Poboljšavanja. Preispitivanje Plana kulture bezbednosti hrane vrši se minimum jednom godišnje i u skladu sa rezultatima preispitivanja planiraju se akcije: treba li nastaviti u istom smeru ili uneti izmene? Daju li postavljene mere rezultata?