Ambalaža u kojoj se hrana nalazi, primarno ima ulogu da hranu zaštiti od hemijskih, fizičkih i ostalih faktora iz okruženja ali i da privuče kupca da taj isti proizvod kupi: veliki broj kupaca ocenjuje kvalitet proizvoda na osnovu pakovanja.
Iako imamo utisak da su ambalažni materijali nastali u modernom dobu, zapravo nije tako: još u doba starog Egipta koriščeni su stakleni materijali za čuvanje hrane i pića; u drevnoj Kini je počela upotreba papirnih pakovanja, dok se u srednjem veku raširila upotreba drvenih buradi i sanduka, naročito za prekookeanski transport. Tokom industrijske revolucije počinje i razvoj modernih vrsta pakovanja, koja se i danas koriste, poput: metalne konzerve (1810.god); kartonske kutije (1817.god); celofana (1908.god); saranskih omotača-PVDC (1933.god); PET boca (1973.god) itd.
Danas se industrija ambalažnih materijala, fokusira kako na bezbednost hrane, tako i na održivost: ulažu se napori da se smanji uticaj industrije ambalaže na životnu sredinu. Današnja održiva ambalaža poput biorazgradive i jestive pokazuje napore i sposobnosti industrije ambalaže da se prilagodi potrebama i brigama potrošača koje se stalno menjaju.
VRSTE AMBALAŽE ZA PAKOVANJE HRANE: ZAKONODAVSTVO
Danas je zakonodavstvom regulisano koji se materijali mogu dovesti u neposredan kontakt sa hranom, kao i koje su to dozvoljene količine hemijskih materija koje se mogu naći u ambalaži ili koje mogu preći sa ambalaže na hranu a da se ne ugrozi zdravlje ljudi.
EU Regulativa 1935/2004 od 27.10.2004. obuhvata sve materijale i predmete u kontaktu sa hranom koji su namenjeni da dođu u kontakt sa hranom. Uredba osigurava da materijali u kontaktu sa hranom ne ugrožavaju zdravlje ljudi, niti menjaju sastav, miris ili ukus prehrambenog proizvoda.
EU Regulativa 10/2011 od 14.11.2011. utvrđuje bezbednosne zahteve za plastične materijale i predmete namenjene da dođu u kontakt sa hranom. Ova uredba je posebna mera za plastične materijale u kontaktu sa hranom.
Pojasnimo, danas često korišćen pojam: „migracija“: Migracija je prenos hemijski zagađivača u hranu iz materijala koji se nalaze u kontaktu sa hranom.
Zato je zakonodavstvom regulisano testiranje migracije. To je analiza koja se vrši na plastičnim i polimernim proizvodima koji su u kontaktu sa hranom kako bi se utvrdilo da li se hemijske supstance prenose sa ambalaže i materijala u kontaktu sa hranom u hranu.
Za testiranja migracija se koriste simulanti hrane: Simulator hrane je hemikalija sa karakteristikama sličnim različitim kategorijama hrane (vodenasta, kisela, alkoholna, mleko, ulje i masnoća i suva hrana).
Prema EU Regulativi 10/2011, ispitivanje migracije se vrši u model rastvorima:
A | Etanol 10 % (v/v) | Hidrofilna hrana, pH viši od 4,5 |
B | Sirćetna kiselina 3 % (m/v) | Hidrofilna hrana, pH niži od 4,5 |
C | Etanol 20 % (v/v) | Alkoholna hrana sa sadržajem alkohola do 20 % i za onu hranu koja sadrži značajnu količinu organskih sastojaka koji čine hranu više lipofilnom. |
D1 | Etanol 50 % (v/v) | koristi se za alkoholnu hranu sa sadržajem alkohola iznad 20 % i za emulzije ulja u vodi |
D2 | Biljno ulje | koristi se za hranu koje na površini sadrže slobodne masti |
E | poli(2,6-difenil-p-fenilen oksid), veličina čestica 60-80 mesh, veličina pore 200 nm | Za suvu hranu |
DEKLARACIJA O USAGLAŠENOSTI AMBALAŽE
I dalje nailazimo na nerazumevanje kada je u pitanju zakonski kao i zahtev standarda koji se odnosi nadeklaraciju o usaglašenosti ambalaže.
Deklaracija o usaglašenosti ambalaže (Declaration of compliance- DoC) je dokument koji izdaje proizvođač ambalaže a koji sadrži podatke o materijalu u kontaktu sa hranom ili proizvodima u kontaktu sa hranom. Svrha DoC-a je da pokaže da je proizvod u potpunosti usaglašen sa određenim propisima i da navede metode ispitivanja koje se primenjuju da bi se to dokazalo. Na kraju, sve se svodi na to da se pokaže da je proizvod za kontakt sa hranom bezbedan i da ne sadrži ili prenosi ograničene hemikalije ili teške metale.
Neophodni elementi, koje DoC mora sadržati su :
STANDARDI KVALITETA I BEZBEDNOSTI AMBALAŽE KOJA SE KORISTI ZA PAKOVANJE HRANE
Postoji veliki broj standarda koji se bave kvalitetom i bezbednosti ambalaže koja se koristi za pakovanje hrane a ovim putem ćemo pomenuti :
Standard koji podržava zakonske zahteve i zahteve kupaca u vezi procesa proizvodnje i konverzije ambalažnog materijala koji se tiču bezbednosti i kvaliteta proizvoda. Standard je primenljiv za proizvodnju, obradu/konverziju komponenti/materijala za pakovanje, namenjenih za upotrebu kao primarno ili sekundarno pakovanje u hrani, kozmetici, domaćinstvu i proizvodima za ličnu negu.
Standard ima klasičnu strukturu IFS standarda, kao i 10 KO zahteva: Upravljanje i posvećenost; Sistem praćenja svake CCP; Lična higijena; Specifikacije sirovina; Formule proizvoda / konfiguracija; Smanjenje rizika od stranog materijala; Sledljivost; Interne provere; Procedura povlačenja i opoziva; Korektivne akcije.
Globalni standard za ambalažne materijale koji pomaže lokaciji da proizvede proizvode odgovarajućeg kvaliteta, autentičnosti i usaglašenosti sa zakonskim zahtevima. Standard je primenljiv za :
Standard ima klasičnu strukturu BRC standarda i sastoji se od zahteva : odgovornosti višeg rukovodstva ; HACCP; upravljanje kvalitetom i bezbednošću proizvoda; standardi lokacije; kontrola proizvoda i procesa; zaposleni.
FSSC 22000 je primenljiv na sve organizacije koje proizvode primarnu i sekundarnu ambalažu za hranu i hranu za životinje i/ili međukomponente, kao što su:
Standard ima klasičnu strukturu i zahteve FSSC22000 standarda:
AKO VAM JE POTREBNA POMOĆ OKO IMPLEMENTACIJE NEKOG OD STANDARDA UPRAVLJANJA KVALITETOM I BEZBEDNOSTI AMBALAŽNIH MATERIJALA, MOŽETE SE OBRATITI NAŠOJ AGENCIJI !!!!