STANDARD ISO22002 : 2025 – PREDUSLOVNI PROGRAMI O BEZBEDNOSTI HRANE

Serija ISO 22002:2025 je zvanično objavljena u julu 2025. godine od strane ISO organizacije. Prethodni dokument koji je donosio zahteve za preduslovne programe je bila tehnička specifikacija TS ISO 22002:2009. Najveća razlika između ova dva dokumenta je u tome što je u tehničkoj specifikaciji sve bilo u okviru jednog dokumenta dok nam izmena iz 2025. godine donosi opšte zahteve definisane kroz ISO 22002-100:2025 i eksplicitne zahteve kroz sektorske standarde serije ISO 22002-1 do 7: 2025.

Osnovne novine su:

1. U verziji 2025 dodati su ili značajno prošireni zahtevi: Food defence, Food fraud, kontrola prevare u lancu snabdevanja, supply chain security, sigurnost sirovina i bulk materijala, upravljanje otpadom i gubicima hrane, snažniji zahtevi za alergene;
2. Bolja usklađenost sa ISO 22000:2018: Nova verzija je jasnije povezana sa HACCP i PRP logikom iz ISO 22000, struktura je reorganizovana da bude lakša za audit i gap analizu.
3. Dodati su elementi održivosti: nova verzija uvodi i teme koje ranije nisu bile eksplicitne:efikasno korišćenje vode i energije, upravljanje otpadom, smanjenje gubitaka hrane, uticaj proizvodnje na životnu sredinu
4. Jasniji tekst.

U ovom tekstu ćemo proći kroz novine vezane za opšte zahteve definisane kroz ISO22002-100:2025 praveći upoređivanje sa TS ISO 22002:2009.

OSNOVNE RAZLIKE TS ISO 22002:2009 I ISO22002-100:2025

Poglavlje 4 donosi detaljnije zahteve vezane za konstrukciju i layout objekta, pa se sada polazi od definisanja granica lokacije koje treba održavati u stanju da se osigura bezbednost hrane, pa preko okruženja gde se jasnije pojašnjava na šta to treba obratiti pažnju a da može predstavljati opasnost (npr. zagađena područja i industrijske aktivnosti koje mogu razumno kontaminirati proizvode; područja podložna poplavama itd).

Poglavlje 5 u novoj verziji, donosi jasnije zahteve za sprečavanje kros kontaminacije u pogledu rasporeda, pa nudi opcije vremenskog razdvajanja i zoniranja što značajno može doprineti da se ostvare zahtevi za bezbednim proizvodom (higijenske zone (low / medium / high care), kontrola kretanja ljudi, materijala i otpada, procena rizika od unakrsne kontaminacije, jasnija pravila za odvajanje sirovine i gotovog proizvoda).

Poglavlje 6 donosi značajne detalje koji pomažu boljem razumevanju zahteva vezanih za vazduh:

• monitoring kvaliteta vazduha
• upravljanje kondenzacijom
• kontrola komprimovanog vazduha za kontakt sa hranom
• validacija filtracije vazduha.

Poglavlje 7 u novoj verziji se tiče upravljanja štetočinama dok je to u staroj verziji u poglavlju 12. Novine su da je dodata analiza trendova infestacije, procena rizika prema zoni, kontrola bioloških i fizičkih barijera, jača kontrola spoljnog okruženja. Fokus je više na preventivi, a ne samo na reakciji.

Poglavlje 8 i upravljanje otpadom je dosta detaljnije nego poglavlje 7 u staroj verziji (koje se odnosi na upravljanje otpadom). Proširenja se odnose i na „Food loss and waste – FLW“, gde je:

• Food Loss (gubitak hrane): Hrana koja se izgubi pre nego što postane gotov proizvod ili pre prodaje.
• Food Waste (otpad hrane): Hrana koja je već proizvedena ili spremna za upotrebu, ali se baca.

Novina je i upravljanje materijalima za reciklažu i/ili ponovnu upotrebu, kojima se mora adekvatno upravljati ali i obezbediti njihova sledljivost.

Poglavlje 9 koje se odnosi na opremu, donosi znatno detaljniji opis zahteva za opremu, od procena rizika od kontaminacije tokom održavanja, kontrole alata i rezervnih delova, higijenskog dizajna opreme ali i detaljnijih zahteva u vezi planova za održavanje opreme.

Poglavlje 10 koje se odnosi na upravljanje nabavljenim materijalima, donosi značajnu izmenu a to je „risk based pristup“: proces mora biti opravdan procenom opasnosti, uključujući potencijalni rizik za gotov proizvod. Organizacija mora:

• sprovesti procenu rizika dobavljača
• definisati kriterijume za: audit dobavljača, sertifikaciju, testiranje sirovina.

Poglavlje 11 koje se odnosi na transport i skladištenje je takođe jasnije od prethodne verzije i to u delu gde govori o:

• kontroli temperature i vlage i praćenjima uslova skladištenja
• pravilnom slaganju materijala i sprečavanju oštećenja
• zahtevima za posebno označavanje, fizičko odvajanje i kontroli pristupa neusaglašenim proizvodima
• kontrolu temperature tokom transporta (tamo gde je potrebno praćenje temperature), zaštitu proizvoda od vlage i kondenzacije
• provera vozila pre utovara (temperatura, higijena itd).

Poglavlje 12 koje se odnosi na mere za sprečavanje kontaminacije je opšte u odnosu na prethodnu verziju (govori o merama za sprečavanje mikrobiološke kontaminaciji, fizičke, upravljanje alergenima), opseg zahteva je opšti i govori da se moraju doneti mere za sprečavanje kros-kontaminacije ali i da su iste detaljnije opisane u sektorskim standardima.

Poglavlje 13 nam donosi zahteve vezane za higijenu objekta i akcenat se stavlja na procenu rizika, dakle programi čišćenja i dezinfekcije moraju biti u skladu sa opasnostima po bezbednost hrane a povezanim sa proizvodima i procesima na lokaciji.

Poglavlje 14 koje se odnosi na pravila vezana za ličnu higijenu, donosi principijelne zahteve ( kompanija ih definiše na osnovu procene rizika) koji govore o sprečavanju kontaminacije dok su detalji dati u sektorskom standardu. Nešto eksplicitniji zahtevi su dati za posetioce i spoljne dobavljače, koji pre ulaska u organizaciju moraju biti obučeni o internim zahtevima i poštovati iste.

Poglavlje 15 ne donosi značajnije novine jer se odnosi na principijelne zahteve vezane za informacije za krajnje potošače, kako bi pravilno skladištili i upotrebili proizvod.

Poglavlje 16 se bavi zahtevima vezanim za food defence i food fraud, pa se može reći da je celo poglavlje novina. U prošloj verziji standarda, poglavlje 18 se dotaklo opštim zahtevima u vezi odbrane hrane ali ovde su zahtevi dati eksplicitnije, uz uvođenje food fraud zahteva.

SEKTORSKI STANDARDI

Pored standarda ISO22002-100:2025, dodatni benefit su i sektorski standardi:

1. ISO 22002‑1:2025 — Food manufacturing (PRP za proizvodnju hrane (zamena ISO/TS 22002‑1:2009)
2. ISO 22002‑2:2025 — Catering (PRP za ugostiteljske i ketering usluge (zamena ISO/TS 22002‑2:2013)
3. ISO 22002‑4:2025 — Food packaging manufacturing (PRP za proizvodnju ambalaže koja dolazi u kontakt s hranom (zamena ISO/TS 22002‑4:2013)
4. ISO 22002‑5:2025 — Transport and storage (PRP za transport i skladištenje u lancu snabdevanja hranom (zamena ISO/TS 22002‑5:2019)
5. ISO 22002‑6:2025 — Feed and animal food production (PRP za proizvodnju hrane za životinje (zamena ISO/TS 22002‑6:2016)
6. ISO 22002‑7:2025 — Retail and wholesale (PRP za maloprodaju i veleprodaju (nova uključenost u seriju; ranije je to bila PAS 221:2013).

Ukratko, ISO 22002 serija sada ima jedan zajednički standard (Part 100) + šest sektorskih delova (Part 1, Part 2, Part 4‑7) koji pokrivaju glavne sektore u lancu bezbednosti hrane — od proizvodnje preko keteringa, pakovanja, logistike, hrane za životinje do maloprodaje i time daje značajno sveobuhvatnije razumevanje zahteva vezanih za PRP-eve.