PREGLED GFSI PREPOZNATIH STANDARDA

Ukoliko ste kao zahtev od svojih kupaca dobili sertifikaciju jednim od GFSI prepoznatih standarda, evo kratkog pregleda koji su to standardi i šta koji od njih nudi.

Šta je GFSI?

GFSI (Global Food Safety Initiative) – globalna industrijska mreža osnovana 2000.god od strane Consumer Goods Forum-a i predstavlja inicijativu za kontinualno unapređenje sistema upravljanja bezbednošću hrane kako bi se obezbedila isporuka zdravstveno bezbedne hrane kroz ceo lanac snabdevanja.

GFSI obezbeđuje platformu za saradnju ritejlera, kompanija koje proizvode hranu, eksperata za bezbednost hrane itd a prepoznaje šeme sistema upravljanja bezbednošću hrane koje ispunjavaju kriterijume GFSI Guidance Document-a.

Prepoznate GFSI šeme: BRC, IFS, FSSC22000, Global Gap, SQF itd. U nastavku će ukratko će biti predstavljeni neki od GFSI prepoznatih standarda. 

OSNOVNE KARAKTERISTIKE GFSI PREPOZNATIH STANDARDA

GlobalGap, BRC, IFS Food predstavljaju standarde za sertifikaciju proizvodnog procesa ; to su standardi za bezbednost hrane koji se sertifikuju od strane sertifikacionih tela. Global Gap pokriva primarnu proizvodnju a IFS I BRC su namenjeni za kontrolu proizvodnih procesa. FSSC22000 predstavlja sistem upravljanja bezbednošću hrane a šema koristi međunarodne i nezavisne standarde poput ISO22000, ISO9001 , ISO/TS 22003 i tehničke specifikacije za sektorski specifične PRP-eve (preduslovne programe), poput ISO/TS22002-1. Pored ovih standarda, u FSSC šemu su uključeni i specifični zahtevi FSSC-a: FSSC Additional Requirements, koji se nalaze u sklopu dokumenata FSSC22000 šeme.

Svi ovi standardi su namenjeni za potrebe komunikacije među poslovnim partnerima a ne krajnjim potrošačima.  

GlobalGap je standard koji pokriva primarnu proizvodnju, koji se odnosi na procese i aktivnosti vezane za proizvodnju proizvoda na farmi, to je sistem menadžmenta u agraru. Nastao je 1997.god kao EUROGAP, na inicijativu trgovaca, članova Euro Retailer Produce Working Group  (EUREP). Cilj standarda je bio da se razvije sistem upravljanja kvalitetom za primarnu proizvodnju, uz brigu za životnu sredinu, bezbednost i zdravlje ljudi i životinja. Kao rezultat ove inicijative, razvijaju se procedure i standardi i stvara nezavisni sertifikacioni sistem dobre proizvođačke prakse –Good Agricultural Practice –G.A.P.

Narednih deset godina, EUROGAP-u se priključuje sve veći broj proizvođača i trgovinskih lanaca u Evropi i svetu. 2007. EUROGAP menja ime u Global G.A.P.  Danas je to vodeći program dobre proizvođačke prakse za primarne proizvođače.

GlobalGap je standard čije postojanje govori kupcima da je hrana proizvedena na farmi ispravna sa aspekta kvaliteta i zdravstvene bezbednosti proizvoda, da je u proizvodnji bilo minimalnog uticaja na životnu sredinu, da su minimalno korišćene agrohemikalije, da postoji briga za dobrobit ljudi i životinja na farmi.

Koristi uvođenja GlobalGap-a su: povećanje bezbednosti agrarnih proizvoda;smanjenje opasnosti od trovanja hranom;odgovornost proizvođača prema zaštiti čovekove sredine;poboljšanje komunikacije unutar lanca snabdevanja;briga o zaposlenima;stalna kontrola;veća konkurentnost na tržištu;smanjenje troškova;smanjenje zakonskih tužbi;usklađenost sa zakonima i propisima;omogućuje pristup na međunarodnom tržištu;povećanje poverenja kupaca i drugih zainteresovanih strana.

Svaki primarni proizvođač, koji ima integrisanu proizvodnju može da aplicira za GloablGAP sertifikaciju preko sertifikacionih tela odobrenih od strane GlobalGAP-a.

Zahtevi GlobalGap standarda.  Osnovna sistematska dokumenta standarda su: Opšti propisi (koji utvrđuju pravila za rad standarda), Kontrolne tačke i  kriterijumi usklađenosti (daju specifične detalje za svaki zahtev) i Kontrolne liste (koje čine osnovu za internu u eksternu kontrolu).

Sam standard ima strukturu koja pokriva oblasti i pod-oblasti.

Oblasti: obuhvataju opštu proizvodnju i dalje su klasifikovane na (Osnovu za sva poljoprivredna dobra, osnovu za useve, osnovu za stočarske proizvode i osnovu za akvakulturu).

Pod-oblasti: obuhvataju specifične detalje proizvodnje, koji su klasifikovane po tipu proizvodnje (Voće i Povrće, Kombinovani usevi, Kafa, Čaj, Cveće i ukrasno bilje, Goveda i ovce, Svinje, Mlečni proizvodi, Živina, Ribe itd.)

Glavni zahtevi standarda su:

1. Evidencije i interno samo-ocenjivanje,

2.  Istorija i upravljanje lokacijom / zemljištem,

3.  Zdravlje, bezbednost i dobrobit radnika,

4.  Upravljanje otpadom  i zagađenjem, reciklaža i ponovna upotreba,

5.  Prirodno okruženje i zaštita,

6.  Žalbe

7.  Sledljivost

FSSC2200 – Food Safety System Certification 22000 (Sistem upravljanja bezbednošću hrane)

FSSC2200 je šema sertifikacije za bezbednost  hrane/ sistem upravljanja kvalitetom koja se satoji od tri komponente: 

• ISO22000 (interaktivna komunikacija, sistem upravljanja, kontrola procesa, HACCP principi, preduslovni programi)

• PRP -prethodno potrebni programi (ISO/TS22002-1): Izgradnja i izgled zgrade (layout),raspored prostorija i radnog prostora, komunalne usluge – vazduh, voda, energija, odlaganje otpada, prikladnost opreme, čišćenje i održavanje, upravljanje nabavljenim materijalom i sirovinama, mere za sprečavanje unakrsne kontaminacije, čišćenje i sanitacija, kontrola štetočina, higijena osoblja, ponovna upotreba, procedure za povlačenje proizvoda, Skladištenje, Informacije o proizvodu, Osiguravanje hrane i bioterorizam

• FSSC22000 specifični zahtevi – kako bi se osigurala konzistencija, integritet i obezbedilo upravljanje putem šeme

Zahtevi FSSC22000:

1.zahtevi ISO22000 sistema upravljanja bezbednošću hrane(zahtevi vezani za razvoj, implementaciju i održavanje sistema upravljanja bezbednošću hrane)

2.zahtevi ISO9001 sistema upravljanja kvalitetom

3.zahtevi vezani za PRP-prethodno potrebne programe (ISO22000 zahteva u tački 8.2. da organizacija mora da uspostavi, primeni i održava PRP-ove radi uspostavljanja osnovnih higijenskih uslova)

4.dodatni zahtevi Šeme (upravljanje uslugama, nadzor nad zaposlenima, menadžment isporučenim materjalima, menadžment prirodnim izvorima , odbrana hrane, prevencija falsifikovanja (food fraud), formulisanje proizvoda, menadžment alergenima, obeležavanje proizvoda, ekološki monitoring, upotreba logoa).

BRC Global Standard for Food Safety(British Retail Consortium)– Globalni standard za bezbednost hrane (verzija 8)

Britanska komora maloprodaje (BRC) je 1998.godine razvila i objavila tehnički standard za kompanije koje snabdevaju maloprodajne lance brendiranim proizvodima.  Prvobitno je standard razvijen samo za isporučioce brendiranih prehrambenih proizvoda ali se danas primenjuje i na druge sektore prehrambene industrije. Standard je razvijen kao podrška maloprodajama i vlasnicima robnih marki da osiguraju kvalitet i zdravstvenu bezbednost svojih proizvoda. 

Standard zahteva:

• usvajanje i primenu HACCP principa 

• dokumentovan i funkcionalan sistem upravljanja kvalitetom 

• standard za kontrolu fabričkog okruženja, proizvoda, procedura i osoblja

Principi BRC standarda:

• umanjenje mogućnosti dvostrukog ocenjivanja

• rad i saradnja sa akreditacionim telima radi efektivne kontrole i održavanja standarda

• ohrabrivanje “lokalnog” ocenjivanja

• prommocija direktnog učešća vlasnika maloprodaja prilikom razvoja i održavanja sistema

• stalno preispitivanje i poboljšanje standarda i pomoćnih procesa

Oblast standarda: veleprodaja, uvoz, distribucija I skladištenje.

Zahtevi BRC Food standarda:

1.posvećenost rukovodstva i kontinuirano poboljšanje

2.plan za bezbednost hrane -HACCP

3.bezbednost hrane i sistem upravljanja kvalitetom

4.standard za lokaciju

5.kontrola proizvoda

6.kontrola procesa

7.osoblje

8. High-risk, high-care and ambient high-care proizvodne zone rizika

9.Zahtevi za trgovačku robu

BRC Standard trenutno obuhvata šest standarda koji su razvijeni za celokupan lanac snabdevanja: za bezbednost hrane, ambalažu, skladištenje i distribuciju, nemanufakturna trgovina, potrošački proizvodi,maloprodaja. 

Izlazak verzije 9 se očekuje u Avgustu 2022.

IFS -International Food Standard 

Međunarodni standard za kontrolu kvaliteta i bezbednosti hrane i prehrambenih proizvoda (verzija 7)

IFS standard je nastao usled rastućih potreba velikih trgovinskih lanaca za razvojem jedinstvenog Standarda za kontrolu kvaliteta i zdrastvene bezbednosti proizvoda. Tvorci ovog standarda su  nemačka i fransuska  udruženja trgovaca, koji 2001.god izdaju prvi nacrt standarda za kontrolu i bezbednost brendiranih proizvoda i nazvali ga IFS Food. Cilj je bio da se jedinstvenim pristupom vrši procena sistema kvaliteta i bezbednosti hrane dobavljača. 

Ovim standardom upravlja IFS Direkcija GmbH, kompanija  u vlasništvu FCD i HDE, i primenjuje ga u svim fazama procesne industrije.IFS standard je u sklopu GFSI  i priznat od strane GFSI(Global Food Safety Initiative/Inicijativa za sveobuhvatnu bezbednost hrane).

Verzija 3 je bila prva verzija ovog standarda koja je stupila na snagu 2003.god, da bi sadašnja verzija 7 stupila na snagu u Oktobru 2020.godine.

IFS Standard trenutno obuhvata osam standarda koji su razvijeni za celokupan lanac snabdevanja:

• IFS Food 7. –    standard razvijen za kontrolu kompanija koje proizvode ili pakuju hranu

• IFS Global Market Foods -standardizovan program bezbednosti hrane za maloprodajne trgovinske lance kao i prehrambenu industriju. Predstavlja prvi korak ka implementaciji IFS Food-a.

• IFS Wholesale/Cash&Carry-standard razvijen da optimizuje kontrole i procedure veletrgovina i Cash&Carry marketa

• IFS Logistic 2.3. -za uslužne kompanije koje se bave logističkim uslugama 

• IFS Global Markets Logistic -stvoren s ciljem da olakša proces monitoringa malih i manje razvijenih logističkih usluga

• IFS Broker-primenjuje se na kompanije koje su uključene u “trgovačke aktivnosti”

• IFS HPC – standard koji obezbeđuje sigurnost proizvoda

• IFS PacSecure – za kontrolu primarne i sekundarne ambalaže

• IFS Food Store – kontrola maloprodaja koliko dobro kontrolišu bezbednost hrane

Zahtevi :IFS FOOD Standard  sadrži 250 zahteva koji su organizovani u 6 poglavlja:

1.Odgovornost rukovodstva,

2.Sistem upravljanja kvalitetom,

3.Upravljanje resursima,

4.Proces proizvodnje 

5.Merenja, analize i poboljšanja

6.Food defnce

Svi navedeni standardi nisu namenjeni komunikaciji sa krajnjim potrošačima već business to business (B2B)* komunikaciji .

* B2B – business to business tržišta su platforme na kojima se trgovina može voditi direktno između kupca I prodavca, ili preko treće strane.