Pojam KOŠER
Skup jevrejskih propisa o ishrani, tzv.”prehrambeni zakoni”, koji se odnose na izbor, pripremanje i konzumaciju hrane i pića se naziva Kašrut (“Kashrut”). Stari su više od 5000.god.
Kašrut pravila ishrane određenu vrstu hrane kvalifikuju kao košer –čisto, ispravno ili odgovarajuće za upotrebu. Košer su prehrambeni proizvodi koji ne sadrže sastojke neprihvatljive za ishranu i koji su pripremljeni prema kašrut pravilima ishrane.
Suprotno od košer je tref što označava da namirnica nije košer a po Bibliji je to životinja ubijena od strane druge životinje, zaražena životinja ili ona koja nije zaklana na propisan način.
Namirnice koje su košer:
1. Meso i proizvodi od mesa – košer je meso životinja koje imaju rogove i koje su preživari (teletina, ovčetina) kao i određene vrste živine (kokoške, patke, guske, ćurke). Svinjsko meso nikada nije košer.
2. Riba koja ima peraja i krljušt je košer, dok to nisu ostale morske životinje poput rakova, školjki, jastoga itd.
3. Sve vrste voća i povrća su košer ukoliko u njima nisu prisutni crvi ili insekti
4. Mleko i mlečni proizvodi kao i jaja jesu košer ukoliko potiču od košer životinja
Zabranjena je konzumacija ljudskog mleka, krvi, želatina.
KOŠER Standard
Košer standard je razvijen s ciljem da potrošači budu sigurni da upotrebljavaju košer prehrambene proizvode. Standardom su propisane smernice za prehrambenu industriju, počevši od izbora sirovina, preko načina klanja životinja, proizvodnje i prerade namirnica.
Osnovna pravila koja je potrebno ispuniti kako bi prehrambeni proizvodi bili košer:
1. Upotreba mesa dozvoljenih vrsta životinja
2. Zabrana upotrbe krvi
3. Zabrana mešanja mesa i mleka
Zahtevi KOŠER Standarda
Košer sertifikat izdaje ovlašćeni Rabin koji vrši nadzor nad objektom i procesom proizvodnje i odlučuje o ispunjenju zahteva.
Zahtevi vezani za sirovine i sastojke. Sve sirovine i sastojci koje se koriste u procesu proizvodnje moraju biti košer. Proizvođač pravi listu sirovina i sastojaka koji ulaze u gotov proizvod i nju mora odobriti košer inspektor. Ukoliko proizvođač proizvodi i košer i ne-košer proizvode, situacija zahteva preispitivanje od strane košer inspekcije i dodatne zahteve za proizvođača koji se tiču odvajanja proizvodnih procesa i ne mešanja košer i ne-košer sirovina i satojaka.
Zahtevi vezani za meso i proizvode od mesa. Zahtevi se odnose na vrstu životinja čije se meso sme koristiti ali i na poseban način klanja ovih životinja. Klanje sme izvršiti samo za to stručna osoba, oštrim sečivom, uz prethodno dobijen blagoslov.
Zahtevi vezani za nemešanje mesnih i mlečnih proizvoda. Zahtevi vezani za nemešanje mesnih i mlečnih proizvoda su jako strogi, tako da se u skaldu s tim namirnice dele u tri kategorije: mesni proizvodi, mlečni proizvodi i neutralni proizvodi. Neutralni proizvodi se mogu kombinovati bilo sa mesnim, bilo sa mlečnim proizvodima.
Zahtevi vezani za upotrebu ribe. Dozvoljena je upotreba ribe koja ima krljušt i kosti i riba se može upotrebljavati tokom istog obroka kada se upotrebljava i meso ali se ne smeju jesti zajedno.
Zahtevi vezani za proizvodni proces. Oprema koja se koristi za proizvodnju košer proizvoda ne sme se koristiti za ne-košer proizvode bez adekvatnih higijenskih uslova. Isto se odnosi i na situaciju kada se proizvode proizvodi sa mlekom i mesom jer je mešanje mlečnih i mesnih proizvoda zabranjeno. Oprema mora biti ocenjena kao pogodna za proizvodnju košer proizvoda.
Obeležavanje. Košer proizvodi se prepoznaju tako što na ambalaži imaju znak “K” i posebne simbole koji upućuju kupce na to da je proizvod košer.
“Košerizacija” opreme. Ovaj pojam označava proces putem koga se oprema stavlja u stanje neutralnosti, nakon proizvodnje mesnih ili mlečnih proizvoda. Ukoliko se prvo proizvode neutralni proizvodi a zatim prelazi na mesne ili mlečne, to se izvodi bez prethodnog procesa pripreme opreme.
Ali, ukoliko se prelazi sa mesne ili mlečne proizvodnje na neutralnu, neophodno je izvršiti proces “košerizacije”. To se radi u prisustvu supervozora, koga je ovlastio Rabin. Oprema se pere hladnom vodom sa jakim deterdžentima.
Materjali poput keramike, gume i porcelana ne mogu biti podvrgnuti ovom postupku jer se smatra da se ne mogu potpuno ukloniti ostaci nečistoća sa njih.
Proces sertifikacije. Kako bi organizacija došla do Košer sertifikata prvo podnosi zahtev jevrejskoj zajednici, odn.ovlašćenom Rabinu, koji predstavlja administrativni i kontrolni organ. U zahtevu se navode podaci o organizaciji, lista proizvoda koja se sertifikuje, spisak sirovina i sastojaka, način obeležavanja,.
Organizacija dobija smernice za pripremu proizvodnog procesa a zatim Rabin kontroliše sve aspekte proizvodnog procesa. Inspekcije su nenajavljene i obuhvataju i kontrolu sirovina, ali i vođenje zapisa i održavanje higijene objekta i opreme. Ukoliko Rabin to proceni, organizacija mora uneti izmene vezano za sirovineiI sastojke ili način skladištenja i pakovanja. Ukoliko organizacija ispunjava zahteve za dobijanje sertifikata, Rabin šalje dokumentaciju u ECK (European Central Kashrut –važi za evropske organizacije) i ukoliko se odobri sertifikat, organizacija dobija dva sertifikata: jedan od lokalnog Rabina a drugi od strane ECK.
U toku važenja se vrše nenajvaljene kontrole od strane Rabina I ECK.