(Na primeru food standarda: IFS, BRC, FSSC22000)
Svedoci smo da se velike promene dešavaju na tržištu kada govorimo o proizvodnji prehrambenih proizvoda. Pre samo jednu deceniju tržište na našim prostorima je izgledalo potpuno drugačije. Prednost su imali brendirani proizvodi, dok su se privatne robne marke tek polako probijale kao nova ponuda kupcima. Međutim, dolaskom i širenjem velikih prehrambenih lanaca prodaje (retailera), situacija je značajno izmenjena. Danas su retki proizvođači prehrambenih proivoda koji su uspeli da se „odbrane“ od proizvodnje za neki od mnoštva PL brendova. Ovo sa sobom donosi brojne benefite za proizvođače ali i stavlja pred njih ozbiljne zahteve vezane za kvalitet i bezbednost proizvoda.
Zato pažljivo pročitajte tekst koji sledi jer ćete u njemu naći mnoštvo vrednih saveta za uspešno održavanje sistema upravljanja bezbednošću hrane, sakupljenih kroz bogato iskustvo u raznim vrstama prehrambenih delatnosti.
Šta je to PL brend?
Kao odgovor na rastuću krizu i smanjenje kupovne moći potrošača , trgovinski lanci nude kupcima proizvode pod sopstvenom (privatnom) robnom markom –PL, koji su 10-35% jeftiniji od „brendiranih“ proizvoda . I dok su nekada ovi proizvodi bili nižeg kvaliteta od brendiranih, sa malim udelom na tržištu, danas su oni istog kvaliteta i ukusa ali značajno nižih cena od brendiranih proizvoda i kao takvi nailaze na sve veće interesovanje od strane potrošača. Zato je danas situacija takva da gotovo da ne postoji prehrambeni proizvod koji u nekom od velikih trgovinskih lanaca nije dobio zamenu u vidu proizvoda pod privatnom robnom markom.
Pošto su privatne robne marke u vlasništvu i pod brendom velikih trgovinskih lanaca, oni garantuju za njihov kvalitet i odgovaraju za eventualne neusaglašenosti. Zato, da bi dobili i održali poverenje kupaca, biraju proizvođače koji će moći da zadovolje odgovarajuće standarde kvaliteta i zdravstvene bezbednosti proizvoda (kada je reč o prehrambenim proizvodima). Da bi određeni proizvođač započeo saradnju sa velikim trgovinskim lancem a vezano za proizvodnju pod imenom privatne robne marke, on mora zadovoljiti zahteve vezano za standarde tog trgovinskog lanca a neretko i da uvede standard kvaliteta ili zdravstvene bezbednosti proizvoda koji taj trgovinski lanac zahteva.
O prednostima i manama rada za PL brandove možete naći u našem tekstu:
Šta morate ispuniti da biste bili proizvođač PL brenda?
Zahtev koji se postavi pred Vašu kompaniju i pre nego uđete u izbor za proizvođača PL robne marke je da ste implementirali (i da sprovodite zahteve) neki od GFSI prepoznatih standarda!
Sa GFSI prepoznatim standardima i sa njihovim zahtevima se detaljno možete upoznati u našem tekstu:
Ne tvrdimo da je implementacija laka ali uz ozbiljan rad i posvećenost, uspeh je zagarantovan!
Razumemo Vašu brigu, zato ćemo sa Vama podeliti praktične savete koji će Vam pomoći da implementacija i/ili održavanje sistema budu zabavni i inspirativni a nikako naporni i zastrašujući.
Kako uspešno proći GFSI audit?
1.Svakako da je prvo što treba da uradite da se dobro upoznate sa zahtevima standarda koji će biti (ili je već) implementiran u Vašoj kompaniji. Zahtevi svakog od GFSI standarda su pisani vrlo jasno i precizno, tako da sami , ukoliko već imate iskustva, možete da implementirate dodatne zahteve
2. Deo koji se odnosi na dokumentaciju je lagan i zabavan, sve što treba je da jasno ispratite svaki od zahteva standarda: savet je da se zahtev dobro pročita i da se kod određenih pojmova poslužite i rečnikom pojmova, koji je sastavni deo svakog standarda: ovo je naročito bitno da biste shvatili šta se mora (šta je „must ili shall“) a šta je preporuka (šta je „may ili should“);
3.Najvažniji deo (koji je često i eliminacioni) su zahtevi vezani za infrastrukturu. Jasno je da je po nekada izazov za kratak vremenski period otkloniti sve nedostatke…a vremena nema…Šta raditi u tom slučaju? Savet je da se fokusirate na potencijalne CRITICAL, MAJOR, Knock out neusaglašenosti jer to je ono što može dovesti do eliminacije a MINOR i devijacije mogu biti rešene nakon njih. Kako da prepoznate šta je „hitno“ a šta je „malo manje hitno“. Predlažem da se prvo podetimo definicija neusaglašenosti i devijacija. Različiti standardi ih različito nazivaju ali je suština ista:
Razlozi za major ocenu su:
• Postoji značajan propust da se ispune zahtevi standarda, koji uključuje, ali nije ograničen na bezbednost hrane i/ili zakonske zahteve zemalja proizvodnje i/ili odredišta.
• Proces je van kontrole što može uticati na bezbednost hrane. Major ocena povlači oduzimanje 15% ukupnog skora i sertifikat se ne može izdati bez „follow up“ audita;
Kako da razlikujete Minor od Majora ili Criticala, ili devijaciju od neusaglašenosti, pokazaćemo na primeru: