ORGANSKA HRANA

Uz sve dobrobiti koje donosi moderno doba, čovek je izložen i mnogim hazardima iz vode, vazduha i zemljišta. Sve to utiče i na hranu, tako da se pojavila potreba za načinima proizvodnje hrane drugačijim od konvencionalnih. Organska hrana je hrana proizvedena na način koji ne uključuje upotrebu pesticida, veštačkih đubriva, genetski modifikovanih organizama.

U skladu sa potrebama, razvila se organska poljoprivreda, koja ide u pravcu usklađivanja razvoja sa potrebama tržišta i očuvanja životne sredine i za smanjenjem kvantiteta na račun kvaliteta hrane, pri čemu se smanjuje upotreba agrohemikalija a favorizuju poljoprivredne tehnike koje optimalno koriste prirodne resurse i minimizuju proizvodnju otpadnih materija.

• Organska proizvodnja se zasniva na prirodnim procesima i upotrebi organskih i prirodnih mineralnih materija. U organskoj proizvodnji se ne mogu koristiti sredstva sintetičko-hemijskog porekla, osim u slučajevima utvrđenim zakonom. U organskoj proizvodnji ne mogu se koristiti genetski modifikovani organizmi i njihovi derivati.
• Osnovni cilj organske poljoprivrede je proizvodnja hrane visokog kvaliteta (visoke nutritivne vrednosti), razvoj održive poljoprivrede uz očuvanje ekosistema, održavanje i povećanje plodnosti zemljišta, primene stajskog đubriva i dodavanje kompostirane i nekompostirane materije (kompost je organska materija razgrađena aerobnim putem, koristi se kao poboljšivač zemljišta , kao đubrivo i za kontrolu erozije)

Organska poljoprivreda

Organska poljoprivreda je u potpunosti kontrolisana proizvodnja. Tako da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove.

Zbog velike zagađenosti određenih regiona na našoj planeti, postoje delovi, naročito u razvijenijem delu sveta, gde je nemoguće zasnovati organsku proizvodnju zbog višedecenijske upotrebe štetnih hemijskih sredstava, odn. nagomilanih otrova u samom zemljištu. Uslovi za zasnivanje organske proizvodnje su sledeći:

1) prostorna izolacija zemljišnih parcela, stočarskih farmi i prerađivačkih pogona od mogućih izvora zagađenja

2) nezagađeno zemljište, čiji je sadržaj štetnih materija ispod propisanih maksimalno dozvoljenih količina

3) propisani kvalitet vode za navodnjavanje i minimalna zagađenost vazduha proizvodnog područja

Zemljišna parcela se može uključiti odmah u organsku poljoprivredu ako parcela nije korišćena u poslednje dve odn. tri godine kod dugogodišnjeg zasada ili je koriščena bez upotrebe sredstava sintetičko-hemijskog porekla.

Ako je parcela koriščena uz upotrebu sredstava sintetičko-hemijskog porekla, parcela se može uključiti u organsku poljoprivredu po isteku prelaznog perioda od dve odn. tri godine za dugogodišnje zasade, bez upotrebe sredstava sintetičko-hemijskog porekla.

Organska stočarska proizvodnja

Organska stočarska proizvodnja može se zasnovati na proizvodnim jedinicama u čijem sastavu se nalaze pašnjaci ili drugo zemljište na kome se proizvodi stočna hrana ili se obezbeđuje stočna hrana za koju je izdat sertifikat. Ukjlučivanje stočarske proizvodnje u organsku proizvodnju može početi najmanje godinu dana od dana uključivanja zemljišnih parcela u organsku poljoprivredu odn. kada se obezbedi organski proizvedena hrana za stoku sa navedenih parcela.

• U organskoj proizvodnji koriste se vitalne vrste i rase životinja koje su adaptirane na lokalne uslove odgajanja i otporne na bolesti. Prednost pri izboru se daje domaćim rasama. Nije dozvoljena forsirana ishrana, uzgoj i iskorišćavanje životinja.

• Broj životinja u organskoj proizvodnoj jedinici određen je proizvodnim uslovima i mogućnostima organske proizvodne jedinice za proizvodnju hrane potrebne za ishranu životinja. Adekvatnom gustinom naseljenosti minimalizuju se zagađenja životne sredine.

• Životinje moraju imati pristup pašnjaku, ispustu ili otvorenom prostoru.

• Reprodukcija životinja u organskoj proizvodnji se obavlja putem prirodnog pristupa ili veštačkog osemenjivanja.

• Uzgoj životinja se vrši u prostranim objektima koji obezbeđuju dovoljno svežeg vazduha i prirodne svetlosti za određenu kategoriju životinja

• Životinje se ne smeju držati vezane

• Životinje u organskoj proizvodnji moraju imati dovoljno prostora za hranjenje, napajanje, ležanje(odmaranje) i kretanje. Pristup svežoj vodi i hrani mora biti slobodan

• Antibiotici, kokcidiostatici, medicinski preparati, stimulatori rasta ili bilo koje materije kojima se stimuliše rast ili proizvodnja ne mogu se koristiti u ishrani životinja

• Najveća pažnja u zdravstvenoj zaštiti životinja se pridaje prevenciji. Životinje se uzgajau tako da se postigne maksimalna otpornost prema bolestima

Pakovanje, skladištenje i transport organskih proizvoda

Pakovanje. Organski proizvodi se pakuju u ambalaži od prirodnog materijala, a samo izuzetno u ambalaži od sintetiškog materijala. Prilikom pakovanja organskih proizvoda ne može se koristiti ambalaža od polivinil-hlorida(PVC) I drugih plastičnih materijala koji sadrže hlor.

Skladištenje. Organski proizvodi se skladište u posebnim prostorijama skladišta. Ako su organski proizvodi upakovani i obeleženi, mogu se čuvati u istom skladištu sa proizvodima konvencionalne proizvodnje, u posebnom delu koji je obeležen. Sredstva unutrašnjeg prevoza moraju biti bez prisustva ostataka proizvoda konvencionalne proizvodnje i ostataka neorganskog porekla.

Transport. Organski proizvodi prevoze se odvojeno od drugih proizvoda, a ako se prevoze zajedno moraju biti upakovani i jasno obeleženi. Vozila, kontejneri I oprema namenjena za prevoz proizvoda organske poljoprivrede moraju da budu čisti i bez ikakvih materija koje bi mogle da zagade organski proizvod.

Organska hrana

Organska hrana je hrana proizvedena na način koji ne uključuje upotrebu pesticida, veštačkih đubriva, genetski modifikovanih organizama. Može biti:

• Sveža ili neprerađena (proizvodi primarne proizvodnje) dobijeni poštovanjem navedenih uslova proizvodnje;
• prerađena organska hranom podrazumeva hranu dobijenu od organskih sirovina, u procesu prozvodnje koji podrazumeva poštovanje uslova proizvodnje, skladištenja i transporta koji onemogućavaju kros kontaminciju sa sirovinama i/ili proizvodima konvencionalne proizvodnje.

Kako možemo prepoznati da je hrana organskog porekla?

Hrana organskog porekla ima na sebi oznake koje nam govore o njenom statusu. Da bi proizvođač ispunio uslove za oznakom: „BIO“ ili „ORGANIC“, mora proći proces sertifikacije od strane ovlašćene sertifikacione kuće. Kontrola radi dobijanja sertifikata u organskoj proizvodnji se odnosi na fizičku kontrolu, kontrolu dokumentacije proizvođača, kao i primenu mera predostrožnosti. Kontrole se obavljaju jednom godišnje.

Proces sertifikacije je zakonski kontrolisan, na način da su sertifikacione kuće odobrene od strane nadležnih državnih organa a sam proces sertifikacije je definisan odgovarajućom zakonskom regulativom. U Srbiji su to:

• Zakon o organskoj proizvodnji („Sl.glasnik RS“, br.30/2010 i 17/2019 – dr. zakon)
• Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Sl. glasnik RS“, br. 95/2020 i 24/20021).

U EU : Regulation (EU) 2018/848 of the European Parliament and of the Council of 30 May 2018 on organic production and labelling of organic products and repealing Council Regulation (EC) No 834/2007.

Organic proizvodi i food fraud

S obzirom da su organski proizvodi skuplji od konvencionalnih iste vrste, to otvara vrata za moguće prevare u vezi sa hranom. Organski proizvodi su jako podložni prevarama, pa se zato smatraju namirnicama visokog rizika u odnosu na food fraud. Pojave krivotvorenja su česte, pa se moraju preduzeti preventivne mere kako kompanija ne bi bila meta prevare. Najbezbednije su analize samih proizvoda koje će pokazati ima li ostataka pesticida, čime dolazimo do zaključka da li je proizvod zaista organskog porekla ili ne.