UPRAVLJANJE OTPADOM SA ASPEKTA STANDARDA BEZBEDNOSTI PROIZVODA

Prilikom bilo koje vrste proizvodnje, u kompaniji se generišu različite vrste otpada. Kako bi kompanija ispunila zakonske zahteve, kao i zahteve standarda koje primenjuje, mora imati jasnu proceduru (pravila) upravljanja otpadom. Govoreći sa aspekta zakonodavsta i standarda upravljanja bezbednošću hrane, sama primena HACCP principa nosi sa sobom obavezu pravilnog upravljanja otpadom. Otpad koji se generiše u kompaniji, može postati značajan izvor mehaničkih i mikrobioloških opasnosti, kao i hrana za štetočine koje dalje mogu ugroziti bezbednost proizvoda i zdravlje ljudi.

Upravljanje otpadom

Ekonomski rast i razvoj nužno sa sobom donose i veću akumulaciju i generisanje otpada. Na mikro nivou, sa porastom obima proizvodnje jedne kompanije, sa porastom obima samih operacija, raste i generisanje otpada, kao i vrsta otpada u kompaniji. Generisanje otpada sa sobom povlači neizbežan (negativan) uticaj na životnu sredinu, time i uticaj na bezbednost i zdravlje ljudi.

Ako govorimo o industriji hrane, već pri uzgoju kultivisanih biljaka, generišemo i otpuštamo u prirodu velike količine otpada (i to opasnog!), poput herbicida, veštačkih đubriva, sada već velike palete sredstava za zaštitu bilja. Ako idemo dalje ka preradi i proizvodnji hrane, tu srećemo različite vrste otpada, od ambalaže sirovina i gotovih proizvoda, do sredstava za čišćenje, održavanje mašina pa do samog organskog otpada (otpada od sirovina, polu proizvoda i gotovih proizvoda).

Ukoliko kompanija ne upravlja pravilno različitim vrstama otpada, može postati značajan faktor u negativnom uticaju na životnu sredinu. Pomenućemo samo neke od aspekata uticaja na životnu sredinu od strane kompanija proizvođača hrane:

1. otpadne vode:  velike količine pitke vode se koriste u proizvodnom procesu, da bi iste završile kao otpadna voda (pranje sirovina, procesi, higijena objekta);

2. emisije u vazduh: različite vrste proizvoda nose sa sobom različite vrste proizodnih procesa, ovde ne smemo zaboraviti i logističke aktivnosti kojima se vrši značajna emisija štetnih gasova u atmosferu;

3. uticaj na zemljište: već pomenuto obimno korišćenje različitih sredstava tokom primarne proizvodnje (poput herbicida, veštačkih đubriva, sada već velike palete sredstava za zaštitu bilja) a zatim kod procesuiranja i dobijanja prehrambenih proizvoda, maloprodaje i distribucije hrane, generisanje raznovrsnih tipova otpada kojima se ne upravlja prema zakonski definisanim postupcima;

Kako upravljati otpadom da bi se ispunili zahtevi standarda i zakona? Ispunjavanjem zakonskih zahteva, već ispunjavamo i dobar deo zahteva standarda sistema upravljanja bezbednošću hrane. Svak od GFSI prepoznatih standarda poglavlje upravljanja otpadom počinje zahtevom za  poštovanje legislative iz oblasti upravljanja otpadom.

Zakonom o upravljanju otpadom (u RS je to : Zakon o upravljanju otpadom, „Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 – dr. zakon i 35/2023 ) se definišu:

• vrste i klasifikacija otpada;
• planiranje upravljanja otpadom;
• subjekti upravljanja otpadom;
• odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom;
• organizovanje upravljanja otpadom;
• uslovi i postupak izdavanja dozvola;
• prekogranično kretanje otpada;
• izveštavanje o otpadu i baza podataka;
• finansiranje upravljanja otpadom;
• nadzor, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje otpadom.

Dakle, samim poštovanjem zakona pokrivamo zahteve standarda koji zahtevaju:

• Poštovanje svih lokalnih zakonskih zahteva
• Separaciju i jasno označavanje otpada
• Što je pre moguće uklanjanje otpada od hrane iz područja u kojima se hrana proizvodi i sprečavanje nagomilavanja otpada
• Uklanjanje otpada od strane subjekata koje imaju dozvole za ove vrste postupaka
• Poštovanje zakonodavstva u slučaju da se otpad od hrane koristi u proizvodnji hrane za životinje

Šta je potrebno sprovesti u kompaniji kako bi upravljanje otpadom bilo efikasno? Ništa drugo već poštovati uspostavljene prethodno potrebne programe (PRPs). Navešćemo samo neke od postupaka:

• Otpadni materijal treba što pre ukloniti iz prostorija u kojima se nalazi hrana.
• Ne sme se dozvoliti nakupljanje otpada na prostoru gde se rukuje hranom, kao i na okolnom području
• U prostorijama treba da ima dovoljno mesta za opremu/posude u koju se odlaže otpad, kao ida svi postupci njegovog sakupljanja, skladištenja i odnošenja mogu da se sprovedu nahigijenski način.
• Svi koji su došli u dodir sa otpadom su obavezni da odmah operu ruke.
• Broj kontejnera u objektu treba da bude u skladu sa količinom otpadaka koji se svakodnevno proizvedu.
• Kontejnere treba redovno prazniti, a na kraju radnog vremena i očistiti.
• OTPAD UKLANJA OPERATER KOJI ZA TO IMA SVE NEOPHODNE (ZAKONOM PROPISANE) USLOVE A NE SUBJEKT U POSLOVANJU HRANOM!!!