Prilikom bilo koje vrste proizvodnje, u kompaniji se generišu različite vrste otpada. Kako bi kompanija ispunila zakonske zahteve, kao i zahteve standarda koje primenjuje, mora imati jasnu proceduru (pravila) upravljanja otpadom. Govoreći sa aspekta zakonodavsta i standarda upravljanja bezbednošću hrane, sama primena HACCP principa nosi sa sobom obavezu pravilnog upravljanja otpadom. Otpad koji se generiše u kompaniji, može postati značajan izvor mehaničkih i mikrobioloških opasnosti, kao i hrana za štetočine koje dalje mogu ugroziti bezbednost proizvoda i zdravlje ljudi.
Upravljanje otpadom
Ekonomski rast i razvoj nužno sa sobom donose i veću akumulaciju i generisanje otpada. Na mikro nivou, sa porastom obima proizvodnje jedne kompanije, sa porastom obima samih operacija, raste i generisanje otpada, kao i vrsta otpada u kompaniji. Generisanje otpada sa sobom povlači neizbežan (negativan) uticaj na životnu sredinu, time i uticaj na bezbednost i zdravlje ljudi.
Ako govorimo o industriji hrane, već pri uzgoju kultivisanih biljaka, generišemo i otpuštamo u prirodu velike količine otpada (i to opasnog!), poput herbicida, veštačkih đubriva, sada već velike palete sredstava za zaštitu bilja. Ako idemo dalje ka preradi i proizvodnji hrane, tu srećemo različite vrste otpada, od ambalaže sirovina i gotovih proizvoda, do sredstava za čišćenje, održavanje mašina pa do samog organskog otpada (otpada od sirovina, polu proizvoda i gotovih proizvoda).
Ukoliko kompanija ne upravlja pravilno različitim vrstama otpada, može postati značajan faktor u negativnom uticaju na životnu sredinu. Pomenućemo samo neke od aspekata uticaja na životnu sredinu od strane kompanija proizvođača hrane:
1. otpadne vode: velike količine pitke vode se koriste u proizvodnom procesu, da bi iste završile kao otpadna voda (pranje sirovina, procesi, higijena objekta);
2. emisije u vazduh: različite vrste proizvoda nose sa sobom različite vrste proizodnih procesa, ovde ne smemo zaboraviti i logističke aktivnosti kojima se vrši značajna emisija štetnih gasova u atmosferu;
3. uticaj na zemljište: već pomenuto obimno korišćenje različitih sredstava tokom primarne proizvodnje (poput herbicida, veštačkih đubriva, sada već velike palete sredstava za zaštitu bilja) a zatim kod procesuiranja i dobijanja prehrambenih proizvoda, maloprodaje i distribucije hrane, generisanje raznovrsnih tipova otpada kojima se ne upravlja prema zakonski definisanim postupcima;
Kako upravljati otpadom da bi se ispunili zahtevi standarda i zakona? Ispunjavanjem zakonskih zahteva, već ispunjavamo i dobar deo zahteva standarda sistema upravljanja bezbednošću hrane. Svak od GFSI prepoznatih standarda poglavlje upravljanja otpadom počinje zahtevom za poštovanje legislative iz oblasti upravljanja otpadom.
Zakonom o upravljanju otpadom (u RS je to : Zakon o upravljanju otpadom, „Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 – dr. zakon i 35/2023 ) se definišu:
Dakle, samim poštovanjem zakona pokrivamo zahteve standarda koji zahtevaju:
Šta je potrebno sprovesti u kompaniji kako bi upravljanje otpadom bilo efikasno? Ništa drugo već poštovati uspostavljene prethodno potrebne programe (PRPs). Navešćemo samo neke od postupaka: